Psalms 132
1 A Song of the Ascents. Remember, Jehovah, for David, all his afflictions.
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Who hath sworn to Jehovah. He hath vowed to the Mighty One of Jacob:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 'If I enter into the tent of my house, If I go up on the couch of my bed,
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 If I give sleep to mine eyes, To mine eyelids — slumber,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Till I do find a place for Jehovah, Tabernacles for the Mighty One of Jacob.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 'Lo, we have heard it in Ephratah, We have found it in the fields of the forest.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 We come in to His tabernacles, We bow ourselves at His footstool.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Arise, O Jehovah, to Thy rest, Thou, and the ark of Thy strength,
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Thy priests do put on righteousness, And Thy pious ones cry aloud.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 For the sake of David Thy servant, Turn not back the face of Thine anointed.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Jehovah hath sworn truth to David, He turneth not back from it: Of the fruit of thy body, I set on the throne for thee.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 If thy sons keep My covenant, And My testimonies that I teach them, Their sons also for ever and ever, Do sit on the throne for thee.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 For Jehovah hath fixed on Zion, He hath desired [it] for a seat to Himself,
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 This [is] My rest for ever and ever, Here do I sit, for I have desired it.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Her provision I greatly bless, Her needy ones I satisfy [with] bread,
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 And her priests I clothe [with] salvation, And her pious ones do sing aloud.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 There I cause to spring up a horn for David, I have arranged a lamp for Mine anointed.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 His enemies I do clothe [with] shame, And upon him doth his crown flourish!
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
