Psalms 109
1 To the Overseer. — A Psalm of David. O God of my praise, be not silent,
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For the mouth of wickedness, and the mouth of deceit, Against me they have opened, They have spoken with me — A tongue of falsehood, and words of hatred!
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They have compassed me about, And they fight me without cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 For my love they oppose me, and I — prayer!
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 And they set against me evil for good, And hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Appoint Thou over him the wicked, And an adversary standeth at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 In his being judged, he goeth forth wicked, And his prayer is for sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 His days are few, his oversight another taketh,
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 His sons are fatherless, and his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 And wander continually do his sons, Yea, they have begged, And have sought out of their dry places.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 An exactor layeth a snare for all that he hath, And strangers spoil his labour.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 He hath none to extend kindness, Nor is there one showing favour to his orphans.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 His posterity is for cutting off, In another generation is their name blotted out.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 The iniquity of his fathers Is remembered unto Jehovah, And the sin of his mother is not blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 They are before Jehovah continually, And He cutteth off from earth their memorial.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because that he hath not remembered to do kindness, And pursueth the poor man and needy, And the smitten of heart — to slay,
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 And he loveth reviling, and it meeteth him, And he hath not delighted in blessing, And it is far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 And he putteth on reviling as his robe, And it cometh in as water into his midst, And as oil into his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 It is to him as apparel — he covereth himself, And for a continual girdle he girdeth it on.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 This [is] the wage of mine accusers from Jehovah, And of those speaking evil against my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 And Thou, O Jehovah Lord, Deal with me for Thy name's sake, Because Thy kindness [is] good, deliver me.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I [am] poor and needy, And my heart hath been pierced in my midst.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 As a shadow when it is stretched out I have gone, I have been driven away as a locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees have been feeble from fasting, And my flesh hath failed of fatness.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 And I — I have been a reproach to them, They see me, they shake their head.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, O Jehovah my God, Save me, according to Thy kindness.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 And they know that this [is] Thy hand, Thou, O Jehovah, Thou hast done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 They revile, and Thou dost bless, They have risen, and are ashamed, And Thy servant doth rejoice.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Mine accusers put on blushing, and are covered, As an upper robe [is] their shame.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I thank Jehovah greatly with my mouth, And in the midst of many I praise Him,
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For He standeth at the right hand of the needy, To save from those judging his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
