Psalms 102
1 A Prayer of the afflicted when he is feeble, and before Jehovah poureth out his plaint. O Jehovah, hear my prayer, yea, my cry to Thee cometh.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Hide not Thou Thy face from me, In a day of mine adversity, Incline unto me Thine ear, In the day I call, haste, answer me.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 For consumed in smoke have been my days, And my bones as a fire-brand have burned.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Smitten as the herb, and withered, is my heart, For I have forgotten to eat my bread.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 From the voice of my sighing Hath my bone cleaved to my flesh.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I have been like to a pelican of the wilderness, I have been as an owl of the dry places.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I have watched, and I am As a bird alone on the roof.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 All the day mine enemies reproached me, Those mad at me have sworn against me.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Because ashes as bread I have eaten, And my drink with weeping have mingled,
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 From Thine indignation and Thy wrath, For Thou hast lifted me up, And dost cast me down.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My days as a shadow [are] stretched out, And I — as the herb I am withered.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 And Thou, O Jehovah, to the age abidest, And Thy memorial to all generations.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Thou — Thou risest — Thou pitiest Zion, For the time to favour her, For the appointed time hath come.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 For Thy servants have been pleased with her stones, And her dust they favour.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 And nations fear the name of Jehovah, And all kings of the earth Thine honour,
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 For Jehovah hath builded Zion, He hath been seen in His honour,
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 He turned unto the prayer of the destitute, And He hath not despised their prayer.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 This is written for a later generation, And the people created do praise Jah.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 For He hath looked From the high place of His sanctuary. Jehovah from heaven unto earth looked attentively,
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 To hear the groan of the prisoner, To loose sons of death,
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 To declare in Zion the name of Jehovah, And His praise in Jerusalem,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 In the peoples being gathered together, And the kingdoms — to serve Jehovah.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 He hath humbled in the way my power, He hath shortened my days.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 I say, 'My God, take me not up in the midst of my days,' Through all generations [are] Thine years.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Beforetime the earth Thou didst found, And the work of Thy hands [are] the heavens.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 They — They perish, and Thou remainest, And all of them as a garment become old, As clothing Thou changest them, And they are changed.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 And Thou [art] the same, and Thine years are not finished.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 The sons of Thy servants do continue, And their seed before Thee is established!
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
