< Psalms 10 >

1 Why, Jehovah, dost Thou stand at a distance? Thou dost hide in times of adversity,
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Through the pride of the wicked, Is the poor inflamed, They are caught in devices that they devised.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Because the wicked hath boasted Of the desire of his soul, And a dishonest gainer he hath blessed, He hath despised Jehovah.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 The wicked according to the height of his face, inquireth not. 'God is not!' [are] all his devices.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 Pain do his ways at all times, On high [are] Thy judgments before him, All his adversaries — he puffeth at them.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 He hath said in his heart, 'I am not moved,' To generation and generation not in evil.
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Of oaths his mouth is full, And deceits, and fraud: Under his tongue [is] perverseness and iniquity,
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 He doth sit in an ambush of the villages, In secret places he doth slay the innocent. His eyes for the afflicted watch secretly,
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 He lieth in wait in a secret place, as a lion in a covert. He lieth in wait to catch the poor, He catcheth the poor, drawing him into his net.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 He is bruised — he boweth down, Fallen by his mighty ones hath the afflicted.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 He said in his heart, 'God hath forgotten, He hath hid His face, He hath never seen.'
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Arise, O Jehovah! O God, lift up Thy hand! Forget not the humble.
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Wherefore hath the wicked despised God? He hath said in his heart, 'It is not required.'
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Thou hast seen, For Thou perverseness and anger beholdest; By giving into Thy hand, On Thee doth the afflicted leave [it], Of the fatherless Thou hast been an helper.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Break the arm of the wicked and the evil, Seek out his wickedness, find none;
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 Jehovah [is] king to the age, and for ever, The nations have perished out of His land!
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 The desire of the humble Thou hast heard, O Jehovah. Thou preparest their heart; Thou causest Thine ear to attend,
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 To judge the fatherless and bruised: He addeth no more to oppress — man of the earth!
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

< Psalms 10 >