Proverbs 1
1 Proverbs of Solomon, son of David, king of Israel:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 For knowing wisdom and instruction, For understanding sayings of intelligence,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 For receiving the instruction of wisdom, Righteousness, judgment, and uprightness,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 For giving to simple ones — prudence, To a youth — knowledge and discretion.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 (The wise doth hear and increaseth learning, And the intelligent doth obtain counsels.)
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 For understanding a proverb and its sweetness, Words of the wise and their acute sayings.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Fear of Jehovah [is] a beginning of knowledge, Wisdom and instruction fools have despised!
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Hear, my son, the instruction of thy father, And leave not the law of thy mother,
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For a graceful wreath [are] they to thy head, And chains to thy neck.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners entice thee be not willing.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they say, 'Come with us, we lay wait for blood, We watch secretly for the innocent without cause,
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Every precious substance we find, We fill our houses [with] spoil,
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Thy lot thou dost cast among us, One purse is — to all of us.'
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My son! go not in the way with them, Withhold thy foot from their path,
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet to evil do run, And they haste to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Surely in vain is the net spread out before the eyes of any bird.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 And they for their own blood lay wait, They watch secretly for their own lives.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So [are] the paths of every gainer of dishonest gain, The life of its owners it taketh.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom in an out-place crieth aloud, In broad places she giveth forth her voice,
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 At the head of the multitudes she calleth, In the openings of the gates, In the city her sayings she saith:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 'Till when, ye simple, do ye love simplicity? And have scorners their scorning desired? And do fools hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Turn back at my reproof, lo, I pour forth to you my spirit, I make known my words with you.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Because I have called, and ye refuse, I stretched out my hand, and none is attending,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 And ye slight all my counsel, And my reproof ye have not desired.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 I also in your calamity do laugh, I deride when your fear cometh,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 When your fear cometh as destruction, And your calamity as a hurricane doth come, When on you come adversity and distress.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then they call me, and I do not answer, They seek me earnestly, and find me not.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Because that they have hated knowledge, And the fear of Jehovah have not chosen.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 They have not consented to my counsel, They have despised all my reproof,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 And they eat of the fruit of their way, And from their own counsels they are filled.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For the turning of the simple slayeth them, And the security of the foolish destroyeth them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 And whoso is hearkening to me dwelleth confidently, And [is] quiet from fear of evil!'
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
