Proverbs 9
1 Wisdom hath builded her house, She hath hewn out her pillars — seven.
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2 She hath slaughtered her slaughter, She hath mingled her wine, Yea, she hath arranged her table.
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3 She hath sent forth her damsels, She crieth on the tops of the high places of the city:
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4 'Who [is] simple? let him turn aside hither.' Whoso lacketh heart: she hath said to him,
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5 'Come, eat of my bread, And drink of the wine I have mingled.
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6 Forsake ye, the simple, and live, And be happy in the way of understanding.
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7 The instructor of a scorner Is receiving for it — shame, And a reprover of the wicked — his blemish.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8 Reprove not a scorner, lest he hate thee, Give reproof to the wise, and he loveth thee.
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9 Give to the wise, and he is wiser still, Make known to the righteous, And he increaseth learning.
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10 The commencement of wisdom [is] the fear of Jehovah, And a knowledge of the Holy Ones [is] understanding.
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11 For by me do thy days multiply, And added to thee are years of life.
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12 If thou hast been wise, thou hast been wise for thyself, And thou hast scorned — thyself bearest [it].
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13 A foolish woman [is] noisy, Simple, and hath not known what.
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14 And she hath sat at the opening of her house, On a throne — the high places of the city,
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15 To call to those passing by the way, Who are going straight [on] their paths.
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16 'Who [is] simple? let him turn aside hither.' And whoso lacketh heart — she said to him,
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17 'Stolen waters are sweet, And hidden bread is pleasant.'
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
