Proverbs 6
1 My son! if thou hast been surety for thy friend, Hast stricken for a stranger thy hand,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 Hast been snared with sayings of thy mouth, Hast been captured with sayings of thy mouth,
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Do this now, my son, and be delivered, For thou hast come into the hand of thy friend. Go, trample on thyself, and strengthen thy friend,
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Give not sleep to thine eyes, And slumber to thine eyelids,
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Be delivered as a roe from the hand, And as a bird from the hand of a fowler.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Go unto the ant, O slothful one, See her ways and be wise;
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Which hath not captain, overseer, and ruler,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 She doth prepare in summer her bread, She hath gathered in harvest her food.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Till when, O slothful one, dost thou lie? When dost thou arise from thy sleep?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 A little sleep, a little slumber, A little clasping of the hands to rest,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 And thy poverty hath come as a traveller, And thy want as an armed man.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 A man of worthlessness, a man of iniquity, Walking [with] perverseness of mouth,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 Winking with his eyes, speaking with his feet, Directing with his fingers,
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Frowardness [is] in his heart, devising evil at all times, Contentions he sendeth forth.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Therefore suddenly cometh his calamity, Instantly he is broken — and no healing.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 These six hath Jehovah hated, Yea, seven [are] abominations to His soul.
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Eyes high — tongues false — And hands shedding innocent blood —
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 A heart devising thoughts of vanity — Feet hasting to run to evil —
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 A false witness [who] doth breathe out lies — And one sending forth contentions between brethren.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Keep, my son, the command of thy father, And leave not the law of thy mother.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Bind them on thy heart continually, Tie them on thy neck.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 In thy going up and down, it leadeth thee, In thy lying down, it watcheth over thee, And thou hast awaked — it talketh [with] thee.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 For a lamp [is] the command, And the law a light, And a way of life [are] reproofs of instruction,
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 To preserve thee from an evil woman, From the flattery of the tongue of a strange woman.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Desire not her beauty in thy heart, And let her not take thee with her eyelids.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 For a harlot consumeth unto a cake of bread, And an adulteress the precious soul hunteth.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Doth a man take fire into his bosom, And are his garments not burnt?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Doth a man walk on the hot coals, And are his feet not scorched?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 So [is] he who hath gone in unto the wife of his neighbour, None who doth touch her is innocent.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 They do not despise the thief, When he stealeth to fill his soul when he is hungry,
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 And being found he repayeth sevenfold, All the substance of his house he giveth.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 He who committeth adultery [with] a woman lacketh heart, He is destroying his soul who doth it.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 A stroke and shame he doth find, And his reproach is not wiped away,
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 For jealousy [is] the fury of a man, And he doth not spare in a day of vengeance.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 He accepteth not the appearance of any atonement, Yea, he doth not consent, Though thou dost multiply bribes!
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
