Proverbs 31
1 Words of Lemuel a king, a declaration that his mother taught him:
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 'What, my son? and what, son of my womb? And what, son of my vows?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Give not to women thy strength, And thy ways to wiping away of kings.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Not for kings, O Lemuel, Not for kings, to drink wine, And for princes a desire of strong drink.
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Lest he drink, and forget the decree, And change the judgment of any of the sons of affliction.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Give strong drink to the perishing, And wine to the bitter in soul,
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 He drinketh, and forgetteth his poverty, And his misery he remembereth not again.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Open thy mouth for the dumb, For the right of all sons of change.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Open thy mouth, judge righteously, Both the cause of the poor and needy!'
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 A woman of worth who doth find? Yea, far above rubies [is] her price.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 The heart of her husband hath trusted in her, And spoil he lacketh not.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 She hath done him good, and not evil, All days of her life.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 She hath sought wool and flax, And with delight she worketh [with] her hands.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 She hath been as ships of the merchant, From afar she bringeth in her bread.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Yea, she riseth while yet night, And giveth food to her household, And a portion to her damsels.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 She hath considered a field, and taketh it, From the fruit of her hands she hath planted a vineyard.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 She hath girded with might her loins, And doth strengthen her arms.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 She hath perceived when her merchandise [is] good, Her lamp is not extinguished in the night.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Her hands she hath sent forth on a spindle, And her hands have held a distaff.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Her hand she hath spread forth to the poor, Yea, her hands she sent forth to the needy.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 She is not afraid of her household from snow, For all her household are clothed [with] scarlet.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Ornamental coverings she hath made for herself, Silk and purple [are] her clothing.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Known in the gates is her husband, In his sitting with elders of the land.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Linen garments she hath made, and selleth, And a girdle she hath given to the merchant.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Strength and honour [are] her clothing, And she rejoiceth at a latter day.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Her mouth she hath opened in wisdom, And the law of kindness [is] on her tongue.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 She [is] watching the ways of her household, And bread of sloth she eateth not.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Her sons have risen up, and pronounce her happy, Her husband, and he praiseth her,
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 'Many [are] the daughters who have done worthily, Thou hast gone up above them all.'
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 The grace [is] false, and the beauty [is] vain, A woman fearing Jehovah, she may boast herself.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Give ye to her of the fruit of her hands, And her works do praise her in the gates!
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
