Proverbs 30
1 Words of a Gatherer, son of an obedient one, the declaration, an affirmation of the man: — I have wearied myself [for] God, I have wearied myself [for] God, and am consumed.
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2 For I am more brutish than any one, And have not the understanding of a man.
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3 Nor have I learned wisdom, Yet the knowledge of Holy Ones I know.
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4 Who went up to heaven, and cometh down? Who hath gathered the wind in his fists? Who hath bound waters in a garment? Who established all ends of the earth? What [is] His name? and what His son's name? Surely thou knowest!
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5 Every saying of God [is] tried, A shield He [is] to those trusting in Him.
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6 Add not to His words, lest He reason with thee, And thou hast been found false.
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7 Two things I have asked from Thee, Withhold not from me before I die.
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8 Vanity and a lying word put far from me, Poverty or wealth give not to me, Cause me to eat the bread of my portion,
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9 Lest I become satiated, and have denied, And have said, 'Who [is] Jehovah?' And lest I be poor, and have stolen, And have laid hold of the name of my God.
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10 Accuse not a servant unto his lord, Lest he disesteem thee, and thou be found guilty.
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11 A generation [is], that lightly esteemeth their father, And their mother doth not bless.
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12 A generation — pure in their own eyes, But from their own filth not washed.
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13 A generation — how high are their eyes, Yea, their eyelids are lifted up.
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14 A generation — swords [are] their teeth, And knives — their jaw-teeth, To consume the poor from earth, And the needy from [among] men.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15 To the leech [are] two daughters, 'Give, give, Lo, three things are not satisfied, Four have not said 'Sufficiency;'
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16 Sheol, and a restrained womb, Earth — it [is] not satisfied [with] water, And fire — it hath not said, 'Sufficiency,' (Sheol h7585)
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol h7585)
17 An eye that mocketh at a father, And despiseth to obey a mother, Dig it out do ravens of the valley, And eat it do young eagles.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18 Three things have been too wonderful for me, Yea, four that I have not known:
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19 The way of the eagle in the heavens, The way of a serpent on a rock, The way of a ship in the heart of the sea, And the way of a man in youth.
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20 So — the way of an adulterous woman, She hath eaten and hath wiped her mouth, And hath said, 'I have not done iniquity.'
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21 For three things hath earth been troubled, And for four — it is not able to bear:
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22 For a servant when he reigneth, And a fool when he is satisfied with bread,
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23 For a hated one when she ruleth, And a maid-servant when she succeedeth her mistress.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24 Four [are] little ones of earth, And they are made wiser than the wise:
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25 The ants [are] a people not strong, And they prepare in summer their food,
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26 Conies [are] a people not strong, And they place in a rock their house,
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27 A king there is not to the locust, And it goeth out — each one shouting,
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28 A spider with two hands taketh hold, And is in the palaces of a king.
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29 Three there are going well, Yea, four are good in going:
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30 An old lion — mighty among beasts, That turneth not back from the face of any,
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31 A girt one of the loins, or a he-goat, And a king — no rising up with him.
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32 If thou hast been foolish in lifting up thyself, And if thou hast devised evil — hand to mouth!
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33 For the churning of milk bringeth out butter, And the wringing of the nose bringeth out blood, And the forcing of anger bringeth out strife!
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
