Proverbs 25
1 Also these are Proverbs of Solomon, that men of Hezekiah king of Judah transcribed: —
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 The honour of God [is] to hide a thing, And the honour of kings to search out a matter.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 The heavens for height, and the earth for depth, And the heart of kings — [are] unsearchable.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Take away dross from silver, And a vessel for the refiner goeth forth,
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 Take away the wicked before a king, And established in righteousness is his throne.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Honour not thyself before a king, And in the place of the great stand not.
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 For better [that] he hath said to thee, 'Come thou up hither,' Than [that] he humble thee before a noble, Whom thine eyes have seen.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Go not forth to strive, haste, turn, What dost thou in its latter end, When thy neighbour causeth thee to blush?
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Thy cause plead with thy neighbour, And the secret counsel of another reveal not,
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 Lest the hearer put thee to shame, And thine evil report turn not back.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 Apples of gold in imagery of silver, [Is] the word spoken at its fit times.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 A ring of gold, and an ornament of pure gold, [Is] the wise reprover to an attentive ear.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 As a vessel of snow in a day of harvest, [So is] a faithful ambassador to those sending him, And the soul of his masters he refresheth.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Clouds and wind, and rain there is none, [Is] a man boasting himself in a false gift.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 By long-suffering is a ruler persuaded, And a soft tongue breaketh a bone.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 Honey thou hast found — eat thy sufficiency, Lest thou be satiated [with] it, and hast vomited it.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Withdraw thy foot from thy neighbour's house, Lest he be satiated [with] thee, and have hated thee.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 A maul, and a sword, and a sharp arrow, [Is] the man testifying against his neighbour a false testimony.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 A bad tooth, and a tottering foot, [Is] the confidence of the treacherous in a day of adversity.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 Whoso is taking away a garment in a cold day, [Is as] vinegar on nitre, And a singer of songs on a sad heart.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 If he who is hating thee doth hunger, cause him to eat bread, And if he thirst, cause him to drink water.
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 For coals thou art putting on his head, And Jehovah giveth recompense to thee.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 A north wind bringeth forth rain, And a secret tongue — indignant faces.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 Better to sit on a corner of a roof, Than [with] a woman of contentions, and a house of company.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 [As] cold waters for a weary soul, So [is] a good report from a far country.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 A spring troubled, and a fountain corrupt, [Is] the righteous falling before the wicked.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 The eating of much honey is not good, Nor a searching out of one's own honour — honour.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 A city broken down without walls, [Is] a man without restraint over his spirit!
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
