Proverbs 23
1 When thou sittest to eat with a ruler, Thou considerest diligently that which [is] before thee,
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 And thou hast put a knife to thy throat, If thou [art] a man of appetite.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Have no desire to his dainties, seeing it [is] lying food.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Labour not to make wealth, From thine own understanding cease, Dost thou cause thine eyes to fly upon it? Then it is not.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 For wealth maketh to itself wings, As an eagle it flieth to the heavens.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Eat not the bread of an evil eye, And have no desire to his dainties,
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 For as he hath thought in his soul, so [is] he, 'Eat and drink,' saith he to thee, And his heart [is] not with thee.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 Thy morsel thou hast eaten thou dost vomit up, And hast marred thy words that [are] sweet.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 In the ears of a fool speak not, For he treadeth on the wisdom of thy words.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Remove not a border of olden times, And into fields of the fatherless enter not,
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For their Redeemer [is] strong, He doth plead their cause with thee.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Bring in to instruction thy heart, And thine ear to sayings of knowledge.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Withhold not from a youth chastisement, When thou smitest him with a rod he dieth not.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 My son, if thy heart hath been wise, My heart rejoiceth, even mine,
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 And my reins exult when thy lips speak uprightly.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Let not thy heart be envious at sinners, But — in the fear of Jehovah all the day.
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 For, is there a posterity? Then thy hope is not cut off.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Hear thou, my son, and be wise, And make happy in the way thy heart,
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Be not thou among quaffers of wine, Among gluttonous ones of flesh,
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 For the quaffer and glutton become poor, And drowsiness clotheth with rags.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Hearken to thy father, who begat thee, And despise not thy mother when she hath become old.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Truth buy, and sell not, Wisdom, and instruction, and understanding,
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 The father of the righteous rejoiceth greatly, The begetter of the wise rejoiceth in him.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Rejoice doth thy father and thy mother, Yea, she that bare thee is joyful.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Give, my son, thy heart to me, And let thine eyes watch my ways.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For a harlot [is] a deep ditch, And a strange woman [is] a strait pit.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 She also, as catching prey, lieth in wait, And the treacherous among men she increaseth.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Who hath woe? who hath sorrow? Who hath contentions? who hath plaint? Who hath wounds without cause? Who hath redness of eyes?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Those tarrying by the wine, Those going in to search out mixed wine.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 See not wine when it showeth itself red, When it giveth in the cup its colour, It goeth up and down through the upright.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 Its latter end — as a serpent it biteth, And as a basilisk it stingeth.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Thine eyes see strange women, And thy heart speaketh perverse things.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 And thou hast been as one lying down in the heart of the sea, And as one lying down on the top of a mast.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 'They smote me, I have not been sick, They beat me, I have not known. When I awake — I seek it yet again!'
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
