Proverbs 22
1 A name is chosen rather than much wealth, Than silver and than gold — good grace.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 Rich and poor have met together, The Maker of them all [is] Jehovah.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 The prudent hath seen the evil, and is hidden, And the simple have passed on, and are punished.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The end of humility [is] the fear of Jehovah, Riches, and honour, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thorns — snares [are] in the way of the perverse, Whoso is keeping his soul is far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Give instruction to a youth about his way, Even when he is old he turneth not from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich over the poor ruleth, And a servant [is] the borrower to the lender.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 Whoso is sowing perverseness reapeth sorrow, And the rod of his anger weareth out.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 The good of eye — he is blessed, For he hath given of his bread to the poor.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Cast out a scorner — and contention goeth out, And strife and shame cease.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Whoso is loving cleanness of heart, Grace [are] his lips, a king [is] his friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of Jehovah have kept knowledge, And He overthroweth the words of the treacherous.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The slothful hath said, 'A lion [is] without, In the midst of the broad places I am slain.'
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 A deep pit [is] the mouth of strange women, The abhorred of Jehovah falleth there.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Folly is bound up in the heart of a youth, The rod of chastisement putteth it far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He is oppressing the poor to multiply to him, He is giving to the rich — only to want.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline thine ear, and hear words of the wise, And thy heart set to my knowledge,
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For they are pleasant when thou dost keep them in thy heart, They are prepared together for thy lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That thy trust may be in Jehovah, I caused thee to know to-day, even thou.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Have I not written to thee three times With counsels and knowledge?
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 To cause thee to know the certainty of sayings of truth, To return sayings of truth to those sending thee.
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Rob not the poor because he [is] poor, And bruise not the afflicted in the gate.
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For Jehovah pleadeth their cause, And hath spoiled the soul of their spoilers.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Shew not thyself friendly with an angry man, And with a man of fury go not in,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Lest thou learn his paths, And have received a snare to thy soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Be not thou among those striking hands, Among sureties [for] burdens.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If thou hast nothing to pay, Why doth he take thy bed from under thee?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Remove not a border of olden times, That thy fathers have made.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Hast thou seen a man speedy in his business? Before kings he doth station himself, He stations not himself before obscure men!
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
