Proverbs 19
1 Better [is] the poor walking in his integrity, Than the perverse [in] his lips, who [is] a fool.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Also, without knowledge the soul [is] not good, And the hasty in feet is sinning.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 The folly of man perverteth his way, And against Jehovah is his heart wroth.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Wealth addeth many friends, And the poor from his neighbour is separated.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A false witness is not acquitted, Whoso breatheth out lies is not delivered.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Many entreat the face of the noble, And all have made friendship to a man of gifts.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 All the brethren of the poor have hated him, Surely also his friends have been far from him, He is pursuing words — they are not!
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 Whoso is getting heart is loving his soul, He is keeping understanding to find good.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A false witness is not acquitted, And whoso breatheth out lies perisheth.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Luxury is not comely for a fool, Much less for a servant to rule among princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 The wisdom of a man hath deferred his anger, And his glory [is] to pass over transgression.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 The wrath of a king [is] a growl as of a young lion, And as dew on the herb his good-will.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 A calamity to his father [is] a foolish son, And the contentions of a wife [are] a continual dropping.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 House and wealth [are] the inheritance of fathers, And from Jehovah [is] an understanding wife.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Sloth causeth deep sleep to fall, And an indolent soul doth hunger.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Whoso is keeping the command is keeping his soul, Whoso is despising His ways dieth.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 Whoso is lending [to] Jehovah is favouring the poor, And his deed He repayeth to him.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Chastise thy son, for there is hope, And to put him to death lift not up thy soul.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 A man of great wrath is bearing punishment, For, if thou dost deliver, yet again thou dost add.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Hear counsel and receive instruction, So that thou art wise in thy latter end.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Many [are] the purposes in a man's heart, And the counsel of Jehovah it standeth.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 The desirableness of a man [is] his kindness, And better [is] the poor than a liar.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 The fear of Jehovah [is] to life, And satisfied he remaineth — he is not charged with evil.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 The slothful hath hidden his hand in a dish, Even unto his mouth he bringeth it not back.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 A scorner smite, and the simple acts prudently, And give reproof to the intelligent, He understandeth knowledge.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 Whoso is spoiling a father causeth a mother to flee, A son causing shame, and bringing confusion.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Cease, my son, to hear instruction — To err from sayings of knowledge.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 A worthless witness scorneth judgment, And the mouth of the wicked swalloweth iniquity.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Judgments have been prepared for scorners, And stripes for the back of fools!
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
