Proverbs 18
1 For [an object of] desire he who is separated doth seek, With all wisdom he intermeddleth.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 A fool delighteth not in understanding, But — in uncovering his heart.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 With the coming of the wicked come also hath contempt, And with shame — reproach.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Deep waters [are] the words of a man's mouth, The fountain of wisdom [is] a flowing brook.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Acceptance of the face of the wicked [is] not good, To turn aside the righteous in judgment.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 The lips of a fool enter into strife, And his mouth for stripes calleth.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 The mouth of a fool [is] ruin to him, And his lips [are] the snare of his soul.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 The words of a tale-bearer [are] as self-inflicted wounds, And they have gone down [to] the inner parts of the heart.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 He also that is remiss in his work, A brother he [is] to a destroyer.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 A tower of strength [is] the name of Jehovah, Into it the righteous runneth, and is set on high.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 The wealth of the rich [is] the city of his strength, And as a wall set on high in his own imagination.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Before destruction the heart of man is high, And before honour [is] humility.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Whoso is answering a matter before he heareth, Folly it is to him and shame.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 The spirit of a man sustaineth his sickness, And a smitten spirit who doth bear?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 The heart of the intelligent getteth knowledge, And the ear of the wise seeketh knowledge.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 The gift of a man maketh room for him, And before the great it leadeth him.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Righteous [is] the first in his own cause, His neighbour cometh and hath searched him.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 The lot causeth contentions to cease, And between the mighty it separateth.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 A brother transgressed against is as a strong city, And contentions as the bar of a palace.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 From the fruit of a man's mouth is his belly satisfied, [From the] increase of his lips he is satisfied.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Death and life [are] in the power of the tongue, And those loving it eat its fruit.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 [Whoso] hath found a wife hath found good, And bringeth out good-will from Jehovah.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 [With] supplications doth the poor speak, And the rich answereth fierce things.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 A man with friends [is] to show himself friendly, And there is a lover adhering more than a brother!
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
