Proverbs 17
1 Better [is] a dry morsel, and rest with it, Than a house full of the sacrifices of strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A wise servant ruleth over a son causing shame, And in the midst of brethren He apportioneth an inheritance.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 A refining pot [is] for silver, and a furnace for gold, And the trier of hearts [is] Jehovah.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 An evil doer is attentive to lips of vanity, Falsehood is giving ear to a mischievous tongue.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Whoso is mocking at the poor Hath reproached his Maker, Whoso is rejoicing at calamity is not acquitted.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Sons' sons [are] the crown of old men, And the glory of sons [are] their fathers.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Not comely for a fool is a lip of excellency, Much less for a noble a lip of falsehood.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A stone of grace [is] the bribe in the eyes of its possessors, Whithersoever it turneth, it prospereth.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Whoso is covering transgression is seeking love, And whoso is repeating a matter Is separating a familiar friend.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 Rebuke cometh down on the intelligent More than a hundred stripes on a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 An evil man seeketh only rebellion, And a fierce messenger is sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 The meeting of a bereaved bear by a man, And — not a fool in his folly.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Whoso is returning evil for good, Evil moveth not from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 The beginning of contention [is] a letting out of waters, And before it is meddled with leave the strife.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 Whoso is justifying the wicked, And condemning the righteous, Even both of these [are] an abomination to Jehovah.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Why [is] this — a price in the hand of a fool to buy wisdom, And a heart there is none?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 At all times is the friend loving, And a brother for adversity is born.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A man lacking heart is striking hands, A surety he becometh before his friend.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 Whoso is loving transgression is loving debate, Whoso is making high his entrance is seeking destruction.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 The perverse of heart findeth not good, And the turned in his tongue falleth into evil.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 Whoso is begetting a fool hath affliction for it, Yea, the father of a fool rejoiceth not.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A rejoicing heart doth good to the body, And a smitten spirit drieth the bone.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 A bribe from the bosom the wicked taketh, To turn aside the paths of judgment.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 The face of the intelligent [is] to wisdom, And the eyes of a fool — at the end of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A provocation to his father [is] a foolish son, And bitterness to her that bare him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Also, to fine the righteous is not good, To smite nobles for uprightness.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 One acquainted with knowledge is sparing his words, And the cool of temper [is] a man of understanding.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Even a fool keeping silence is reckoned wise, He who is shutting his lips intelligent!
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
