Proverbs 16
1 Of man [are] arrangements of the heart, And from Jehovah an answer of the tongue.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 All the ways of a man are pure in his own eyes, And Jehovah is pondering the spirits.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Roll unto Jehovah thy works, And established are thy purposes,
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 All things hath Jehovah wrought for Himself, And also the wicked [worketh] for a day of evil.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 An abomination to Jehovah [is] every proud one of heart, Hand to hand he is not acquitted.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 In kindness and truth pardoned is iniquity, And in the fear of Jehovah Turn thou aside from evil.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 When a man's ways please Jehovah, even his enemies, He causeth to be at peace with him.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Better [is] a little with righteousness, Than abundance of increase without justice.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 The heart of man deviseth his way, And Jehovah establisheth his step.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 An oath [is] on the lips of a king, In judgment his mouth trespasseth not.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 A just beam and balances [are] Jehovah's, His work [are] all the stones of the bag.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 An abomination to kings [is] doing wickedness, For by righteousness is a throne established.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 The delight of kings [are] righteous lips, And whoso is speaking uprightly he loveth,
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 The fury of a king [is] messengers of death, And a wise man pacifieth it.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In the light of a king's face [is] life, And his good-will [is] as a cloud of the latter rain.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 To get wisdom — how much better than gold, And to get understanding to be chosen than silver!
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 A highway of the upright [is], 'Turn from evil,' Whoso is preserving his soul is watching his way.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Before destruction [is] pride, And before stumbling — a haughty spirit.'
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Better is humility of spirit with the poor, Than to apportion spoil with the proud.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 The wise in any matter findeth good, And whoso is trusting in Jehovah, O his happiness.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 To the wise in heart is called, 'Intelligent,' And sweetness of lips increaseth learning.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 A fountain of life [is] understanding to its possessors, The instruction of fools is folly.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 The heart of the wise causeth his mouth to act wisely, And by his lips he increaseth learning,
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Sayings of pleasantness [are] a honeycomb, Sweet to the soul, and healing to the bone.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 There is a way right before a man, And its latter end — ways of death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 A labouring man hath laboured for himself, For his mouth hath caused [him] to bend over it.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 A worthless man is preparing evil, And on his lips — as a burning fire.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 A froward man sendeth forth contention, A tale-bearer is separating a familiar friend.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 A violent man enticeth his neighbour, And hath causeth him to go in a way not good.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Consulting his eyes to devise froward things, Moving his lips he hath accomplished evil.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 A crown of beauty [are] grey hairs, In the way of righteousness it is found.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Better [is] the slow to anger than the mighty, And the ruler over his spirit than he who is taking a city.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Into the centre is the lot cast, And from Jehovah [is] all its judgment!
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
