Proverbs 14
1 Every wise woman hath builded her house, And the foolish with her hands breaketh it down.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Whoso is walking in his uprightness is fearing Jehovah, And the perverted [in] his ways is despising Him.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 In the mouth of a fool [is] a rod of pride, And the lips of the wise preserve them.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Without oxen a stall [is] clean, And great [is] the increase by the power of the ox.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A faithful witness lieth not, And a false witness breatheth out lies.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A scorner hath sought wisdom, and it is not, And knowledge to the intelligent [is] easy.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Go from before a foolish man, Or thou hast not known the lips of knowledge.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 The wisdom of the prudent [is] to understand his way, And the folly of fools [is] deceit.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Fools mock at a guilt-offering, And among the upright — a pleasing thing.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 The heart knoweth its own bitterness, And with its joy a stranger doth not intermeddle.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 The house of the wicked is destroyed, And the tent of the upright flourisheth.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 There is a way — right before a man, And its latter end [are] ways of death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Even in laughter is the heart pained, And the latter end of joy [is] affliction.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 From his ways is the backslider in heart filled, And a good man — from his fruits.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 The simple giveth credence to everything, And the prudent attendeth to his step.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 The wise is fearing and turning from evil, And a fool is transgressing and is confident.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Whoso is short of temper doth folly, And a man of wicked devices is hated.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 The simple have inherited folly, And the prudent are crowned [with] knowledge.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 The evil have bowed down before the good, And the wicked at the gates of the righteous.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Even of his neighbour is the poor hated, And those loving the rich [are] many.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Whoso is despising his neighbour sinneth, Whoso is favouring the humble, O his happiness.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Do not they err who are devising evil? And kindness and truth [are] to those devising good,
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 In all labour there is advantage, And a thing of the lips [is] only to want.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 The crown of the wise is their wealth, The folly of fools [is] folly.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 A true witness is delivering souls, And a deceitful one breatheth out lies.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 In the fear of Jehovah [is] strong confidence, And to His sons there is a refuge.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 The fear of Jehovah [is] a fountain of life, To turn aside from snares of death.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 In the multitude of a people [is] the honour of a king, And in lack of people the ruin of a prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Whoso is slow to anger [is] of great understanding, And whoso is short in temper is exalting folly.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 A healed heart [is] life to the flesh, And rottenness to the bones [is] envy.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 An oppressor of the poor reproacheth his Maker, And whoso is honouring Him Is favouring the needy.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 In his wickedness is the wicked driven away, And trustful in his death [is] the righteous.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 In the heart of the intelligent wisdom doth rest. And in the midst of fools it is known.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Righteousness exalteth a nation, And the goodliness of peoples [is] a sin-offering.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 The favour of a king [is] to a wise servant, And an object of his wrath is one causing shame!
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
