Proverbs 13
1 A wise son — the instruction of a father, And a scorner — he hath not heard rebuke.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 From the fruit of the mouth a man eateth good, And the soul of the treacherous — violence.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Whoso is keeping his mouth, is keeping his soul, Whoso is opening wide his lips — ruin to him!
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 The soul of the slothful is desiring, and hath not. And the soul of the diligent is made fat.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 A false word the righteous hateth, And the wicked causeth abhorrence, and is confounded.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Righteousness keepeth him who is perfect in the way, And wickedness overthroweth a sin offering.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 There is who is making himself rich, and hath nothing, Who is making himself poor, and wealth [is] abundant.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 The ransom of a man's life [are] his riches, And the poor hath not heard rebuke.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 The light of the righteous rejoiceth, And the lamp of the wicked is extinguished.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 A vain man through pride causeth debate, And with the counselled [is] wisdom.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Wealth from vanity becometh little, And whoso is gathering by the hand becometh great.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Hope prolonged is making the heart sick, And a tree of life [is] the coming desire.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Whoso is despising the Word is destroyed for it, And whoso is fearing the Command is repayed.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 The law of the wise [is] a fountain of life, To turn aside from snares of death.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Good understanding giveth grace, And the way of the treacherous [is] hard.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Every prudent one dealeth with knowledge, And a fool spreadeth out folly.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 A wicked messenger falleth into evil, And a faithful ambassador is healing.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Whoso is refusing instruction — poverty and shame, And whoso is observing reproof is honoured.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 A desire accomplished is sweet to the soul, And an abomination to fools [is]: Turn from evil.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Whoso is walking with wise men is wise, And a companion of fools suffereth evil.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Evil pursueth sinners, And good recompenseth the righteous.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 A good man causeth sons' sons to inherit, And laid up for the righteous [is] the sinner's wealth.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Abundance of food — the tillage of the poor, And substance is consumed without judgment.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Whoso is sparing his rod is hating his son, And whoso is loving him hath hastened him chastisement.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 The righteous is eating to the satiety of his soul, And the belly of the wicked lacketh!
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
