< Proverbs 12 >
1 Whoso is loving instruction, is loving knowledge, And whoso is hating reproof [is] brutish.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 The good bringeth forth favour from Jehovah, And the man of wicked devices He condemneth.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 A man is not established by wickedness, And the root of the righteous is not moved.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 A virtuous woman [is] a crown to her husband, And as rottenness in his bones [is] one causing shame.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 The thoughts of the righteous [are] justice, The counsels of the wicked — deceit.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 The words of the wicked [are]: 'Lay wait for blood,' And the mouth of the upright delivereth them.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Overthrow the wicked, and they are not, And the house of the righteous standeth.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 According to his wisdom is a man praised, And the perverted of heart becometh despised.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Better [is] the lightly esteemed who hath a servant, Than the self-honoured who lacketh bread.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 The righteous knoweth the life of his beast, And the mercies of the wicked [are] cruel.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Whoso is tilling the ground is satisfied [with] bread, And whoso is pursuing vanities is lacking heart,
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 The wicked hath desired the net of evil doers, And the root of the righteous giveth.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 In transgression of the lips [is] the snare of the wicked, And the righteous goeth out from distress.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 From the fruit of the mouth [is] one satisfied [with] good, And the deed of man's hands returneth to him.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 The way of a fool [is] right in his own eyes, And whoso is hearkening to counsel [is] wise.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 The fool — in a day is his anger known, And the prudent is covering shame.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Whoso uttereth faithfulness declareth righteousness, And a false witness — deceit.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 A rash speaker is like piercings of a sword, And the tongue of the wise is healing.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 The lip of truth is established for ever, And for a moment — a tongue of falsehood.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Deceit [is] in the heart of those devising evil, And to those counselling peace [is] joy.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 No iniquity is desired by the righteous, And the wicked have been full of evil.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 An abomination to Jehovah [are] lying lips, And stedfast doers [are] his delight.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 A prudent man is concealing knowledge, And the heart of fools proclaimeth folly.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 The hand of the diligent ruleth, And slothfulness becometh tributary.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Sorrow in the heart of a man boweth down, And a good word maketh him glad.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 The righteous searcheth his companion, And the way of the wicked causeth them to err.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 The slothful roasteth not his hunting, And the wealth of a diligent man is precious.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 In the path of righteousness [is] life, And in the way of [that] path [is] no death!
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.