Numbers 32
1 And much cattle hath been to the sons of Reuben and to the sons of Gad, very many; and they see the land of Jazer, and the land of Gilead, and lo, the place [is] a place [for] cattle;
А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
2 and the sons of Gad, and the sons of Reuben, come in and speak unto Moses, and unto Eleazar the priest, and unto the princes of the company, saying:
И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
3 'Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Shebam, and Nebo, and Beon —
Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
4 the land which Jehovah hath smitten before the company of Israel, is a land for cattle, and thy servants have cattle.'
Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
5 And they say, 'If we have found grace in thine eyes, let this land be given to thy servants for a possession; cause us not to pass over the Jordan.'
Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
6 And Moses saith to the sons of Gad and to the sons of Reuben, 'Do your brethren go in to the battle, and ye — do ye sit here?
А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
7 and why discourage ye the heart of the sons of Israel from passing over unto the land which Jehovah hath given to them?
Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
8 'Thus did your fathers in my sending them from Kadesh-Barnea to see the land;
Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
9 and they go up unto the valley of Eshcol, and see the land, and discourage the heart of the sons of Israel so as not to go in unto the land which Jehovah hath given to them;
И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
10 and the anger of Jehovah burneth in that day, and He sweareth, saying,
И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
11 They do not see — the men who are coming up out of Egypt from a son of twenty years and upward — the ground which I have sworn to Abraham, to Isaac, and to Jacob, for they have not been fully after Me;
Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
12 save Caleb son of Jephunneh the Kenezite, and Joshua son of Nun, for they have been fully after Jehovah;
Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
13 and the anger of Jehovah burneth against Israel, and He causeth them to wander in the wilderness forty years, until the consumption of all the generation which is doing the evil thing in the eyes of Jehovah.
И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
14 'And lo, ye have risen in the stead of your fathers, an increase of men — sinners, to add yet to the fury of the anger of Jehovah toward Israel;
А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
15 when ye turn back from after Him, then He hath added yet to leave him in the wilderness, and ye have done corruptly to all this people.'
Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
16 And they come nigh unto him, and say, 'Folds for the flock we build for our cattle here, and cities for our infants;
А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
17 and we — we are armed hasting before the sons of Israel till that we have brought them in unto their place; and our infants have dwelt in the cities of defence because of the inhabitants of the land;
А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
18 we do not turn back unto our houses till the sons of Israel have inherited each his inheritance,
Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19 for we do not inherit with them beyond the Jordan and yonder, for our inheritance hath come unto us beyond the Jordan at the [sun] -rising.'
Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
20 And Moses saith unto them, 'If ye do this thing: if ye are armed before Jehovah for battle,
Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
21 and every armed one of you hath passed over the Jordan before Jehovah, till his dispossessing His enemies from before Him,
Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
22 and the land hath been subdued before Jehovah — then afterwards ye do turn back, and have been acquitted by Jehovah, and by Israel; and this land hath been to you for a possession before Jehovah.
И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
23 'And if ye do not so, lo, ye have sinned against Jehovah, and know ye your sin, that it doth find you;
Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
24 build for yourselves cities for your infants, and folds for your flock, and that which is going out from your mouth do ye.'
Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
25 And the sons of Gad and the sons of Reuben speak unto Moses, saying, 'Thy servants do as my lord is commanding;
И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
26 our infants, our wives, our cattle, and all our beasts, are there in cities of Gilead,
Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
27 and thy servants pass over, every armed one of the host, before Jehovah, to battle, as my lord is saying.'
А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
28 And Moses commandeth concerning them Eleazar the priest, and Joshua son of Nun, and the heads of the fathers of the tribes of the sons of Israel;
Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
29 and Moses saith unto them, 'If the sons of Gad and the sons of Reuben pass over with you the Jordan, every one armed for battle, before Jehovah, and the land hath been subdued before you, then ye have given to them the land of Gilead for a possession;
И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
30 and if they do not pass over armed with you, then they have possessions in your midst in the land of Canaan.'
Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
31 And the sons of Gad and the sons of Reuben answer, saying, 'That which Jehovah hath spoken unto thy servants — so we do;
И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
32 we — we pass over armed before Jehovah [to] the land of Canaan, and with us [is] the possession of our inheritance beyond the Jordan.'
Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
33 And Moses giveth to them, to the sons of Gad, and to the sons of Reuben, and to the half of the tribe of Manasseh son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorite, and the kingdom of Og king of Bashan, the land by its cities, in the borders, the cities of the land round about.
И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
34 And the sons of Gad build Dihon, and Ataroth, and Aroer,
И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
35 and Atroth, Shophan, and Jaazer, and Jogbehah,
И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
36 and Beth-Nimrah, and Beth-Haran, cities of defence, and sheepfolds.
И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
37 And the sons of Reuben have build Heshbon, and Elealeh, and Kirjathaim,
А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
38 and Nebo, and Baal-Meon (changed in name), and Shibmah, and they call by [these] names the names of the cities which they have built.
И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
39 And sons of Machir son of Manasseh go to Gilead, and capture it, and dispossess the Amorite, who [is] in it;
А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
40 and Moses giveth Gilead to Machir son of Manasseh, and he dwelleth in it.
И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
41 And Jair son of Manasseh hath gone and captureth their towns, and calleth them 'Towns of Jair;'
И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
42 and Nobah hath gone and captureth Kenath, and its villages, and calleth it Nobah, by his own name.
И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
