Job 33
1 And yet, I pray thee, O Job, Hear my speech and [to] all my words give ear.
Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2 Lo, I pray thee, I have opened my mouth, My tongue hath spoken in the palate.
Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3 Of the uprightness of my heart [are] my sayings, And knowledge have my lips clearly spoken.
По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4 The Spirit of God hath made me, And the breath of the Mighty doth quicken me.
Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5 If thou art able — answer me, Set in array before me — station thyself.
Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6 Lo, I [am], according to thy word, for God, From the clay I — I also, have been formed.
Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7 Lo, my terror doth not frighten thee, And my burden on thee is not heavy.
Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8 Surely — thou hast said in mine ears, And the sounds of words I hear:
Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9 'Pure [am] I, without transgression, Innocent [am] I, and I have no iniquity.
Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10 Lo, occasions against me He doth find, He doth reckon me for an enemy to Him,
Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11 He doth put in the stocks my feet, He doth watch all my paths.'
Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12 Lo, [in] this thou hast not been righteous, I answer thee, that greater is God than man.
Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13 Wherefore against Him hast thou striven, When [for] all His matters He answereth not?
Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14 For once doth God speak, and twice, (He doth not behold it.)
Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15 In a dream — a vision of night, In the falling of deep sleep on men, In slumberings on a bed.
У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16 Then He uncovereth the ear of men, And for their instruction sealeth:
Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17 To turn aside man [from] doing, And pride from man He concealeth.
Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18 He keepeth back his soul from corruption, And his life from passing away by a dart.
Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19 And he hath been reproved With pain on his bed, And the strife of his bones [is] enduring.
И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20 And his life hath nauseated bread, And his soul desirable food.
Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21 His flesh is consumed from being seen, And high are his bones, they were not seen!
Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22 And draw near to the pit doth his soul, And his life to those causing death.
И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23 If there is by him a messenger, An interpreter — one of a thousand, To declare for man his uprightness:
Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24 Then He doth favour him and saith, 'Ransom him from going down to the pit, I have found an atonement.'
Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25 Fresher [is] his flesh than a child's, He returneth to the days of his youth.
И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26 He maketh supplication unto God, And He accepteth him. And he seeth His face with shouting, And He returneth to man His righteousness.
Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27 He looketh on men, and saith, 'I sinned, And uprightness I have perverted, And it hath not been profitable to me.
Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28 He hath ransomed my soul From going over into the pit, And my life on the light looketh.'
Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29 Lo, all these doth God work, Twice — thrice with man,
Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30 To bring back his soul from the pit, To be enlightened with the light of the living.
Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31 Attend, O Job, hearken to me, Keep silent, and I — I do speak.
Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32 If there are words — answer me, Speak, for I have a desire to justify thee.
Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33 If there are not — hearken thou to me, Keep silent, and I teach thee wisdom.
Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.
