Job 27
1 And Job addeth to lift up his simile, and saith: —
И Јов настави беседу своју и рече:
2 God liveth! He turned aside my judgment, And the Mighty — He made my soul bitter.
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 For all the while my breath [is] in me, And the spirit of God in my nostrils.
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 My lips do not speak perverseness, And my tongue doth not utter deceit.
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Pollution to me — if I justify you, Till I expire I turn not aside mine integrity from me.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 On my righteousness I have laid hold, And I do not let it go, My heart doth not reproach me while I live.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 As the wicked is my enemy, And my withstander as the perverse.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 For what [is] the hope of the profane, When He doth cut off? When God doth cast off his soul?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 His cry doth God hear, When distress cometh on him?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 On the Mighty doth he delight himself? Call God at all times?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 I shew you by the hand of God, That which [is] with the Mighty I hide not.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Lo, ye — all of you — have seen, And why [is] this — ye are altogether vain?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 This [is] the portion of wicked man with God, And the inheritance of terrible ones From the Mighty they receive.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 If his sons multiply — for them [is] a sword. And his offspring [are] not satisfied [with] bread.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 His remnant in death are buried, And his widows do not weep.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 If he heap up as dust silver, And as clay prepare clothing,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 He prepareth — and the righteous putteth [it] on, And the silver the innocent doth apportion.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 He hath built as a moth his house, And as a booth a watchman hath made.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Rich he lieth down, and he is not gathered, His eyes he hath opened, and he is not.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Overtake him as waters do terrors, By night stolen him away hath a whirlwind.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Take him up doth an east wind, and he goeth, And it frighteneth him from his place,
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 And it casteth at him, and doth not spare, From its hand he diligently fleeth.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 It clappeth at him its hands, And it hisseth at him from his place.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
