Job 24
1 Wherefore from the Mighty One Times have not been hidden, And those knowing Him have not seen His days.
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 The borders they reach, A drove they have taken violently away, Yea, they do evil.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 The ass of the fatherless they lead away, They take in pledge the ox of the widow,
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They turn aside the needy from the way, Together have hid the poor of the earth.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Lo, wild asses in a wilderness, They have gone out about their work, Seeking early for prey, A mixture for himself — food for young ones.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 In a field his provender they reap, And the vineyard of the wicked they glean.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 The naked they cause to lodge Without clothing. And there is no covering in the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 From the inundation of hills they are wet, And without a refuge — have embraced a rock.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 They take violently away From the breast the orphan, And on the poor they lay a pledge.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Naked, they have gone without clothing, And hungry — have taken away a sheaf.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Between their walls they make oil, Wine-presses they have trodden, and thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Because of enmity men do groan, And the soul of pierced ones doth cry, And God doth not give praise.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 They have been among rebellious ones of light, They have not discerned His ways, Nor abode in His paths.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 At the light doth the murderer rise, He doth slay the poor and needy, And in the night he is as a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 And the eye of an adulterer Hath observed the twilight, Saying, 'No eye doth behold me.' And he putteth the face in secret.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 He hath dug in the darkness — houses; By day they shut themselves up, They have not known light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 When together, morning [is] to them death shade, When he discerneth the terrors of death shade.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Light he [is] on the face of the waters, Vilified is their portion in the earth, He turneth not the way of vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Forget him doth the womb, Sweeten [on] him doth the worm, No more is he remembered, And broken as a tree is wickedness.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Treating evil the barren [who] beareth not, And [to] the widow he doth no good,
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 And hath drawn the mighty by his power, He riseth, and none believeth in life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 He giveth to him confidence, and he is supported, And his eyes [are] on their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 High they were [for] a little, and they are not, And they have been brought low. As all [others] they are shut up, And as the head of an ear of corn cut off.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 And if not now, who doth prove me a liar, And doth make of nothing my word?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
