Job 21
1 And Job answereth and saith: —
А Јов одговори и рече:
2 Hear ye diligently my word, And this is your consolation.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Bear with me, and I speak, And after my speaking — ye may deride.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 I — to man [is] my complaint? and if [so], wherefore May not my temper become short?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Turn unto me, and be astonished, And put hand to mouth.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Yea, if I have remembered, then I have been troubled. And my flesh hath taken fright.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Wherefore do the wicked live? They have become old, Yea, they have been mighty in wealth.
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Their seed is established, Before their face with them, And their offspring before their eyes.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Their houses [are] peace without fear, Nor [is] a rod of God upon them.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 His bullock hath eaten corn, and doth not loath. His cow bringeth forth safely, And doth not miscarry.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 They send forth as a flock their sucklings, And their children skip,
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 They lift [themselves] up at timbrel and harp, And rejoice at the sound of an organ.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 And they say to God, 'Turn aside from us, And the knowledge of Thy ways We have not desired.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 What [is] the Mighty One that we serve Him? And what do we profit when we meet with Him?'
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Lo, not in their hand [is] their good, (The counsel of the wicked Hath been far from me.)
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 How oft is the lamp of the wicked extinguished, And come on them doth their calamity? Pangs He apportioneth in His anger.
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 They are as straw before wind, And as chaff a hurricane hath stolen away,
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 God layeth up for his sons his sorrow, He giveth recompense unto him — and he knoweth.
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 His own eyes see his destruction, And of the wrath of the Mighty he drinketh.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 For what [is] his delight in his house after him, And the number of his months cut off?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 To God doth [one] teach knowledge, And He the high doth judge?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 This [one] dieth in his perfect strength, Wholly at ease and quiet.
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 His breasts have been full of milk, And marrow his bones doth moisten.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 And this [one] dieth with a bitter soul, And have not eaten with gladness.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Together — on the dust they lie down, And the worm doth cover them over.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Lo, I have known your thoughts, And the devices against me ye do wrongfully.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 For ye say, 'Where [is] the house of the noble? And where the tent — The tabernacles of the wicked?'
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Have ye not asked those passing by the way? And their signs do ye not know?
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 That to a day of calamity is the wicked spared. To a day of wrath they are brought.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Who doth declare to his face his way? And [for] that which he hath done, Who doth give recompence to him?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 And he — to the graves he is brought. And over the heap a watch is kept.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 Sweet to him have been the clods of the valley, And after him every man he draweth, And before him there is no numbering.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 And how do ye comfort me [with] vanity, And in your answers hath been left trespass?
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
