Job 17
1 My spirit hath been destroyed, My days extinguished — graves [are] for me.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 If not — mockeries [are] with me. And in their provocations mine eye lodgeth.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Place, I pray Thee, my pledge with Thee; Who is he that striketh hand with me?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 For their heart Thou hast hidden From understanding, Therefore Thou dost not exalt them.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 For a portion he sheweth friendship, And the eyes of his sons are consumed.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 And he set me up for a proverb of the peoples, And a wonder before them I am.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 And dim from sorrow is mine eye, And my members as a shadow all of them.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Astonished are the upright at this, And the innocent against the profane Stirreth himself up.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 And the righteous layeth hold [on] his way, And the clean of hands addeth strength, And — dumb are they all.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Return, and come in, I pray you, And I find not among you a wise man.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 My days have passed by, My devices have been broken off, The possessions of my heart!
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Night for day they appoint, Light [is] near because of darkness.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 To corruption I have called: — 'Thou [art] my father.' 'My mother' and 'my sister' — to the worm.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 And where [is] now my hope? Yea, my hope, who doth behold it?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
