Job 16
1 And Job answereth and saith: —
А Јов одговори и рече:
2 I have heard many such things, Miserable comforters [are] ye all.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Is there an end to words of wind? Or what doth embolden thee that thou answerest?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 I also, like you, might speak, If your soul were in my soul's stead. I might join against you with words, And nod at you with my head.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 I might harden you with my mouth, And the moving of my lips might be sparing.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 If I speak, my pain is not restrained, And I cease — what goeth from me?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Only, now, it hath wearied me; Thou hast desolated all my company,
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 And Thou dost loathe me, For a witness it hath been, And rise up against me doth my failure, In my face it testifieth.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 His anger hath torn, and he hateth me, He hath gnashed at me with his teeth, My adversary sharpeneth his eyes for me.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 They have gaped on me with their mouth, In reproach they have smitten my cheeks, Together against me they set themselves.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 God shutteth me up unto the perverse, And to the hands of the wicked turneth me over.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 At ease I have been, and he breaketh me, And he hath laid hold on my neck, And he breaketh me in pieces, And he raiseth me to him for a mark.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Go round against me do his archers. He splitteth my reins, and spareth not, He poureth out to the earth my gall.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 He breaketh me — breach upon breach, He runneth upon me as a mighty one.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Sackcloth I have sewed on my skin, And have rolled in the dust my horn.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 My face is foul with weeping, And on mine eyelids [is] death-shade.
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 Not for violence in my hands, And my prayer [is] pure.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 O earth, do not thou cover my blood! And let there not be a place for my cry.
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Also, now, lo, in the heavens [is] my witness, And my testifier in the high places.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 My interpreter [is] my friend, Unto God hath mine eye dropped:
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 And he reasoneth for a man with God, And a son of man for his friend.
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 When a few years do come, Then a path I return not do I go.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
