Job 12
1 And Job answereth and saith: —
А Јов одговори и рече:
2 Truly — ye [are] the people, And with you doth wisdom die.
Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
3 I also have a heart like you, I am not fallen more than you, And with whom is there not like these?
И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4 A laughter to his friend I am: 'He calleth to God, and He answereth him,' A laughter [is] the perfect righteous one.
На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
5 A torch — despised in the thoughts of the secure Is prepared for those sliding with the feet.
Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
6 At peace are the tents of spoilers, And those provoking God have confidence, He into whose hand God hath brought.
Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
7 And yet, ask, I pray thee, [One of] the beasts, and it doth shew thee, And a fowl of the heavens, And it doth declare to thee.
Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8 Or talk to the earth, and it sheweth thee, And fishes of the sea recount to thee:
Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
9 'Who hath not known in all these, That the hand of Jehovah hath done this?
Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10 In whose hand [is] the breath of every living thing, And the spirit of all flesh of man.'
Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
11 Doth not the ear try words? And the palate taste food for itself?
Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
12 With the very aged [is] wisdom, And [with] length of days understanding.
У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
13 With Him [are] wisdom and might, To him [are] counsel and understanding.
У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
14 Lo, He breaketh down, and it is not built up, He shutteth against a man, And it is not opened.
Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
15 Lo, He keepeth in the waters, and they are dried up, And he sendeth them forth, And they overturn the land.
Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16 With Him [are] strength and wisdom, His the deceived and deceiver.
У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
17 Causing counsellors to go away a spoil, And judges He maketh foolish.
Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
18 The bands of kings He hath opened, And He bindeth a girdle on their loins.
Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19 Causing ministers to go away a spoil And strong ones He overthroweth.
Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20 Turning aside the lip of the stedfast, And the reason of the aged He taketh away.
Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
21 Pouring contempt upon princes, And the girdle of the mighty He made feeble.
Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22 Removing deep things out of darkness, And He bringeth out to light death-shade.
Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
23 Magnifying the nations, and He destroyeth them, Spreading out the nations, and He quieteth them.
Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24 Turning aside the heart Of the heads of the people of the land, And he causeth them to wander In vacancy — no way!
Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
25 They feel darkness, and not light, He causeth them to wander as a drunkard.
Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
