< Isaiah 1 >

1 The Visions of Isaiah son of Amoz, that he hath seen concerning Judah and Jerusalem, in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, Hezekiah, kings of Judah.
Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
2 Hear, O heavens, and give ear, O earth, For Jehovah hath spoken: Sons I have nourished and brought up, And they — they transgressed against Me.
Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.
3 An ox hath known its owner, And an ass the crib of its master, Israel hath not known, My people hath not understood.
Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
4 Ah, sinning nation, a people heavy [with] iniquity, A seed of evil doers, sons — corrupters! They have forsaken Jehovah, They have despised the Holy One of Israel, They have gone away backward.
Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.
5 Wherefore are ye stricken any more? Ye do add apostasy! Every head is become diseased, and every heart [is] sick.
Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
6 From the sole of the foot — unto the head, There is no soundness in it, Wound, and bruise, and fresh smiting! They have not been closed nor bound, Nor have they softened with ointment.
Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
7 Your land [is] a desolation, your cities burnt with fire, Your ground, before you strangers are consuming it, And a desolation as overthrown by strangers!
Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
8 And left hath been the daughter of Zion, As a booth in a vineyard, As a lodge in a place of cucumbers — as a city besieged.
И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.
9 Unless Jehovah of Hosts had left to us a remnant, Shortly — as Sodom we had been, To Gomorrah we had been like!
Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
10 Hear the word of Jehovah, ye rulers of Sodom, Give ear to the law of our God, ye people of Gomorrah,
Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!
11 'Why to Me the abundance of your sacrifices? saith Jehovah, I have been satiated [with] burnt-offerings of rams, And fat of fatlings; And blood of bullocks, and lambs, And he-goats I have not desired.
Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
12 When ye come in to appear before Me, Who hath required this of your hand, To trample My courts?
Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
13 Add not to bring in a vain present, Incense — an abomination it [is] to Me, New moon, and sabbath, calling of convocation! Rendure not iniquity — and a restraint!
Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
14 Your new moons and your set seasons hath My soul hated, They have been upon me for a burden, I have been weary of bearing.
На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
15 And in your spreading forth your hands, I hide mine eyes from you, Also when ye increase prayer, I do not hear, Your hands of blood have been full.
Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
16 Wash ye, make ye pure, Turn aside the evil of your doings, from before Mine eyes, Cease to do evil, learn to do good.
Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
17 Seek judgment, make happy the oppressed, Judge the fatherless, strive [for] the widow.
Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
18 Come, I pray you, and we reason, saith Jehovah, If your sins are as scarlet, as snow they shall be white, If they are red as crimson, as wool they shall be!
Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
19 If ye are willing, and have hearkened, The good of the land ye consume,
Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.
20 And if ye refuse, and have rebelled, [By] the sword ye are consumed, For the mouth of Jehovah hath spoken.
Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
21 How hath a faithful city become a harlot? I have filled it [with] judgment, Righteousness lodgeth in it — now murderers.
Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
22 Thy silver hath become dross, Thy drink polluted with water.
Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
23 Thy princes [are] apostates, and companions of thieves, Every one loving a bribe, and pursuing rewards, The fatherless they judge not, And the plea of the widow cometh not to them.
Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
24 Therefore — the affirmation of the Lord — Jehovah of Hosts, the Mighty One of Israel: Ah, I am eased of Mine adversaries, And I am avenged of Mine enemies,
Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
25 And I turn back My hand upon thee, And I refine as purity thy dross, And I turn aside all thy tin,
И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
26 And I give back thy judges as at the first, And thy counsellors as in the beginning, After this thou art called, 'A city of righteousness — a faithful city.'
И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
27 Zion in judgment is redeemed, And her captivity in righteousness.
Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
28 And the destruction of transgressors and sinners [is] together, And those forsaking Jehovah are consumed.
А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
29 For [men] are ashamed because of the oaks That ye have desired, And ye are confounded because of the gardens That ye have chosen.
Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
30 For ye are as an oak whose leaf is fading, And as a garden that hath no water.
Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.
31 And the strong hath been for tow, And his work for a spark, And burned have both of them together, And there is none quenching!
И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.

< Isaiah 1 >