Isaiah 46
1 Bowed down hath Bel, stooping is Nebo, Their idols have been for the beast and for cattle, Your burdens are loaded, a burden to the weary.
Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; шта носите, тешко је, и умориће.
2 They have stooped, they have bowed together, They have not been able to deliver the burden, And themselves into captivity have gone.
Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товар, него и сами одоше у ропство.
3 Hearken unto Me, O house of Jacob, And all the remnant of Israel, Who are borne from the belly, Who are carried from the womb,
Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљевог, које носим од утробе, које држим од рођења.
4 Even to old age I [am] He, and to grey hairs I carry, I made, and I bear, yea, I carry and deliver.
И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до седог века; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу.
5 To whom do ye liken Me, and make equal? And compare Me, that we may be like?
С ким ћете ме изједначити и упоредити? Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја?
6 — They are pouring out gold from a bag, And silver on the beam they weigh, They hire a refiner, and he maketh it a god, They fall down, yea, they bow themselves.
Просипају злато из тобоца и мере сребро на мерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се.
7 They lift him up on the shoulder, They carry him, and cause him to rest in his place, And he standeth, from his place he moveth not, Yea, one crieth unto him, and he answereth not, From his adversity he saveth him not.
Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове.
8 Remember this, and shew yourselves men, Turn [it] back, O transgressors, to the heart.
Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници!
9 Remember former things of old, For I [am] Mighty, and there is none else, God — and there is none like Me.
Памтите шта је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другог Бога, и нико није као ја,
10 Declaring from the beginning the latter end, And from of old that which hath not been done, Saying, 'My counsel doth stand, And all My delight I do.'
Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља.
11 Calling from the east a ravenous bird, From a far land the man of My counsel, Yea, I have spoken, yea, I bring it in, I have formed [it], yea, I do it.
Зовем с истока птицу и из далеке земље човека који ће извршити шта сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.
12 Hearken unto Me, ye mighty in heart, Who are far from righteousness.
Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде.
13 I have brought near My righteousness, It is not far off, And My salvation — it doth not tarry, And I have given in Zion salvation, To Israel My glory!
Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју.
