Isaiah 32
1 Lo, for righteousness doth a king reign, As to princes, for judgment they rule.
Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2 And each hath been as a hiding-place [from] wind, And as a secret hiding-place [from] inundation, As rivulets of waters in a dry place, As a shadow of a heavy rock in a weary land.
И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
3 And not dazzled are the eyes of beholders, And the ears of hearers do attend.
И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
4 And the heart of those hastened Understandeth to know, And the tongue of stammerers hasteth to speak clearly.
И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
5 A fool is no more called 'noble,' And to a miser it is not said, 'rich;'
Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
6 For a fool speaketh folly, And his heart doth iniquity, to do profanity, And to speak concerning Jehovah error, To empty the soul of the hungry, Yea, drink of the thirsty he causeth to lack.
Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
7 And the miser — his instruments [are] evil, He hath counselled wicked devices, To corrupt the poor with lying sayings, Even when the needy speaketh justly.
И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
8 And the noble counselled noble things, And he for noble things riseth up.
Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
9 Women, easy ones, rise, hear my voice, Daughters, confident ones, give ear [to] my saying,
Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
10 Days and a year ye are troubled, O confident ones, For consumed hath been harvest, The gathering cometh not.
За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
11 Tremble ye women, ye easy ones, Be troubled, ye confident ones, Strip and make bare, with a girdle on the loins,
Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
12 For breasts they are lamenting, For fields of desire, for the fruitful vine.
Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
13 Over the ground of my people thorn — brier goeth up, Surely over all houses of joy of the exulting city,
Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
14 Surely the palace hath been left, The multitude of the city forsaken, Fort and watch-tower hath been for dens unto the age, A joy of wild asses — a pasture of herds;
Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
15 Till emptied out on us is the Spirit from on high, And a wilderness hath become a fruitful field, And the fruitful field for a forest is reckoned.
Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
16 And dwelt in the wilderness hath judgment, And righteousness in the fruitful field remaineth.
Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
17 And a work of the righteousness hath been peace, And a service of the righteousness — Keeping quiet and confidence unto the age.
И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
18 And dwelt hath My people in a peaceful habitation, And in stedfast tabernacles, And in quiet resting-places.
И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
19 And it hath hailed in the going down of the forest, And in the valley is the city low.
Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
20 Happy [are] ye sowing by all waters, Sending forth the foot of the ox and the ass!
Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
