Isaiah 21
1 The burden of the wilderness of the sea. 'Like hurricanes in the south for passing through, From the wilderness it hath come, From a fearful land.
Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2 A hard vision hath been declared to me, The treacherous dealer is dealing treacherously, And the destroyer is destroying. Go up, O Elam, besiege, O Media, All its sighing I have caused to cease.
Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3 Therefore filled have been my loins [with] great pain, Pangs have seized me as pangs of a travailing woman, I have been bent down by hearing, I have been troubled by seeing.
Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4 Wandered hath my heart, trembling hath terrified me, The twilight of my desire He hath made a fear to me,
Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 Arrange the table, watch in the watch-tower, Eat, drink, rise, ye heads, anoint the shield,
Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6 For thus said the Lord unto me: 'Go, station the watchman, That which he seeth let him declare.'
Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 And he hath seen a chariot — a couple of horsemen, The rider of an ass, the rider of a camel, And he hath given attention — He hath increased attention!
И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8 And he crieth — a lion, 'On a watch-tower my lord, I am standing continually by day, And on my ward I am stationed whole nights.
И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9 And lo, this, the chariot of a man is coming, A couple of horsemen.' And he answereth and saith: 'Fallen, fallen hath Babylon, And all the graven images of her gods He hath broken to the earth.
И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 O my threshing, and the son of my floor, That which I heard from Jehovah of Hosts, God of Israel, I have declared to you!'
Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11 The burden of Dumah. Unto me is [one] calling from Seir 'Watchman, what of the night? Watchman, what of the night?'
Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12 The watchman hath said, 'Come hath morning, and also night, If ye inquire, inquire ye, turn back, come.'
Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13 The burden on Arabia. In a forest in Arabia ye lodge, O travellers of Dedanim.
Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14 To meet the thirsty brought water have Inhabitants of the land of Tema, With his bread they came before a fugitive.
Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15 For from the face of destructions they fled, From the face of a stretched-out sword, And from the face of a trodden bow, And from the face of the grievousness of battle.
Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16 For thus said the Lord unto me: 'Within a year, as years of a hireling, Consumed hath been all the honour of Kedar.
Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17 And the remnant of the number of bow-men, The mighty of the sons of Kedar are few, For Jehovah, God of Israel, hath spoken!'
И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
