Genesis 8
1 And God remembereth Noah, and every living thing, and all the cattle which [are] with him in the ark, and God causeth a wind to pass over the earth, and the waters subside,
А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2 and closed are the fountains of the deep and the net-work of the heavens, and restrained is the shower from the heavens.
И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3 And turn back do the waters from off the earth, going on and returning; and the waters are lacking at the end of a hundred and fifty days.
И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4 And the ark resteth, in the seventh month, in the seventeenth day of the month, on mountains of Ararat;
Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5 and the waters have been going and becoming lacking till the tenth month; in the tenth [month], on the first of the month, appeared the heads of the mountains.
И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6 And it cometh to pass, at the end of forty days, that Noah openeth the window of the ark which he made,
А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7 and he sendeth forth the raven, and it goeth out, going out and turning back till the drying of the waters from off the earth.
И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8 And he sendeth forth the dove from him to see whether the waters have been lightened from off the face of the ground,
Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9 and the dove hath not found rest for the sole of her foot, and she turneth back unto him, unto the ark, for waters [are] on the face of all the earth, and he putteth out his hand, and taketh her, and bringeth her in unto him, unto the ark.
А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10 And he stayeth yet other seven days, and addeth to send forth the dove from the ark;
И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
11 and the dove cometh in unto him at even-time, and lo, an olive leaf torn off in her mouth; and Noah knoweth that the waters have been lightened from off the earth.
И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12 And he stayeth yet other seven days, and sendeth forth the dove, and it added not to turn back unto him any more.
Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13 And it cometh to pass in the six hundredth and first year, in the first [month], in the first of the month, the waters have been dried from off the earth; and Noah turneth aside the covering of the ark, and looketh, and lo, the face of the ground hath been dried.
Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14 And in the second month, in the seven and twentieth day of the month, the earth hath become dry.
А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15 And God speaketh unto Noah, saying, 'Go out from the ark, thou, and thy wife, and thy sons, and thy sons' wives with thee;
Тада рече Бог Ноју говорећи:
16 every living thing that [is] with thee, of all flesh, among fowl, and among cattle, and among every creeping thing which is creeping on the earth, bring out with thee;
Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17 and they have teemed in the earth, and been fruitful, and have multiplied on the earth.'
Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18 And Noah goeth out, and his sons, and his wife, and his sons' wives with him;
И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19 every beast, every creeping thing, and every fowl; every creeping thing on the earth, after their families, have gone out from the ark.
Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20 And Noah buildeth an altar to Jehovah, and taketh of every clean beast, and of every clean fowl, and causeth burnt-offerings to ascend on the altar;
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21 and Jehovah smelleth the sweet fragrance, and Jehovah saith unto His heart, 'I continue not to disesteem any more the ground because of man, though the imagination of the heart of man [is] evil from his youth; and I continue not to smite any more all living, as I have done;
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22 during all days of the earth, seed-time and harvest, and cold and heat, and summer and winter, and day and night, do not cease.'
Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
A Dove is Sent Forth from the Ark
