Exodus 22
1 'When a man doth steal an ox or sheep, and hath slaughtered it or sold it, five of the herd he doth repay for the ox, and four of the flock for the sheep.
Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.
2 'If in the breaking through, the thief is found, and he hath been smitten, and hath died, there is no blood for him;
Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;
3 if the sun hath risen upon him, blood [is] for him, he doth certainly repay; if he have nothing, then he hath been sold for his theft;
Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.
4 if the theft is certainly found in his hand alive, whether ox, or ass, or sheep — double he repayeth.
Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.
5 'When a man depastureth a field or vineyard, and hath sent out his beast, and it hath pastured in the field of another, [of] the best of his field, and the best of his vineyard, he doth repay.
Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда.
6 'When fire goeth forth, and hath found thorns, and a stack, or the standing corn, or the field, hath been consumed, he who causeth the burning doth certainly repay.
Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.
7 'When a man doth give unto his neighbour silver, or vessels to keep, and it hath been stolen out of the man's house; if the thief is found, he repayeth double.
Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;
8 'If the thief is not found, then the master of the house hath been brought near unto God, whether he hath not put forth his hand against the work of his neighbour;
Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог.
9 for every matter of transgression, for ox, for ass, for sheep, for raiment, for any lost thing of which it is said that it is his; unto God cometh the matter of them both; he whom God doth condemn, he repayeth double to his neighbour.
За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином.
10 'When a man doth give unto his neighbour an ass, or ox, or sheep, or any beast to keep, and it hath died, or hath been hurt, or taken captive, none seeing —
Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види,
11 an oath of Jehovah is between them both, that he hath not put forth his hand against the work of his neighbour, and its owner hath accepted, and he doth not repay;
Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.
12 but if it is certainly stolen from him, he doth repay to its owner;
Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом.
13 if it is certainly torn, he bringeth it in — a witness; the torn thing he doth not repay.
Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто.
14 'And when a man doth ask [anything] from his neighbour, and it hath been hurt or hath died — its owner not being with it — he doth certainly repay;
Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.
15 if its owner [is] with it, he doth not repay, — if it [is] a hired thing, it hath come for its hire.
Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.
16 'And when a man doth entice a virgin who [is] not betrothed, and hath lain with her, he doth certainly endow her to himself for a wife;
Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену.
17 if her father utterly refuse to give her to him, money he doth weigh out according to the dowry of virgins.
А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци.
18 'A witch thou dost not keep alive.
Вештици не дај да живи.
19 'Whoever lieth with a beast is certainly put to death.
Ко би облежао живинче, да се погуби.
20 'He who is sacrificing to a god, save to Jehovah alone, is devoted.
Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник.
21 'And a sojourner thou dost not oppress, nor crush him, for sojourners ye have been in the land of Egypt.
Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.
22 'Any widow or orphan ye do not afflict;
Немојте уцвелити удовице и сироте.
23 if thou dost really afflict him, surely if he at all cry unto Me, I certainly hear his cry;
Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену,
24 and Mine anger hath burned, and I have slain you by the sword, and your wives have been widows, and your sons orphans.
И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте.
25 'If thou dost lend My poor people with thee money, thou art not to him as a usurer; thou dost not lay on him usury;
Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.
26 if thou dost at all take in pledge the garment of thy neighbour, during the going in of the sun thou dost return it to him:
Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе;
27 for it alone is his covering, it [is] his garment for his skin; wherein doth he lie down? and it hath come to pass, when he doth cry unto Me, that I have heard, for I [am] gracious.
Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.
28 'God thou dost not revile, and a prince among thy people thou dost not curse.
Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно.
29 'Thy fulness and thy liquids thou dost not delay; the first-born of thy sons thou dost give to Me;
Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.
30 so thou dost to thine ox, to thy sheep; seven days it is with its dam, on the eighth day thou dost give it to Me.
Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени.
31 'And ye are holy men to Me, and flesh torn in the field ye do not eat, to a dog ye do cast it.
Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.
