Ecclesiastes 1
1 Words of a preacher, son of David, king in Jerusalem:
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 Vanity of vanities, said the Preacher, Vanity of vanities: the whole [is] vanity.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 What advantage [is] to man by all his labour that he laboureth at under the sun?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 A generation is going, and a generation is coming, and the earth to the age is standing.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 Also, the sun hath risen, and the sun hath gone in, and unto its place panting it is rising there.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 Going unto the south, and turning round unto the north, turning round, turning round, the wind is going, and by its circuits the wind hath returned.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 All the streams are going unto the sea, and the sea is not full; unto a place whither the streams are going, thither they are turning back to go.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 All these things are wearying; a man is not able to speak, the eye is not satisfied by seeing, nor filled is the ear from hearing.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 What [is] that which hath been? it [is] that which is, and what [is] that which hath been done? it [is] that which is done, and there is not an entirely new thing under the sun.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 There is a thing of which [one] saith: 'See this, it [is] new!' already it hath been in the ages that were before us!
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 There is not a remembrance of former [generations]; and also of the latter that are, there is no remembrance of them with those that are at the last.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 I, a preacher, have been king over Israel in Jerusalem.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 And I have given my heart to seek and to search out by wisdom concerning all that hath been done under the heavens. It [is] a sad travail God hath given to the sons of man to be humbled by it.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 I have seen all the works that have been done under the sun, and lo, the whole [is] vanity and vexation of spirit!
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 A crooked thing [one] is not able to make straight, and a lacking thing is not able to be numbered.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 I — I spake with my heart, saying, 'I, lo, I have magnified and added wisdom above every one who hath been before me at Jerusalem, and my heart hath seen abundantly wisdom and knowledge.
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 And I give my heart to know wisdom, and to know madness and folly: I have known that even this [is] vexation of spirit;
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 for, in abundance of wisdom [is] abundance of sadness, and he who addeth knowledge addeth pain.'
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
