< Psalms 95 >
1 Come ye, make we ful out ioie to the Lord; hertli synge we to God, oure heelthe.
Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!
2 Bifore ocupie we his face in knowleching; and hertli synge we to him in salmes.
Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!
3 For God is a greet Lord, and a greet king aboue alle goddis; for the Lord schal not putte awei his puple.
Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.
4 For alle the endis of erthe ben in his hond; and the hiynesses of hillis ben hise.
У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.
5 For the see is his, and he made it; and hise hondis formeden the drie lond.
Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.
6 Come ye, herie we, and falle we doun bifore God, wepe we bifore the Lord that made vs;
Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.
7 for he is oure Lord God. And we ben the puple of his lesewe; and the scheep of his hond.
Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:
8 If ye han herd his vois to dai; nyle ye make hard youre hertis.
"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,
9 As in the terryng to wraththe; bi the dai of temptacioun in desert. Where youre fadris temptiden me; thei preueden and sien my werkis.
Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.
10 Fourti yeer I was offendid to this generacioun; and Y seide, Euere thei erren in herte.
Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;
11 And these men knewen not my weies; to whiche Y swoor in myn ire, thei schulen not entre in to my reste.
И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."