Psalms 94
1 God is Lord of veniauncis; God of veniauncis dide freli.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Be thou enhaunsid that demest the erthe; yelde thou yeldinge to proude men.
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Lord, hou longe synneris; hou longe schulen synneris haue glorie?
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 Thei schulen telle out, and schulen speke wickidnesse; alle men schulen speke that worchen vnriytfulnesse.
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Lord, thei han maad lowe thi puple; and thei han disesid thin eritage.
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 Thei killiden a widowe and a comelyng; and thei han slayn fadirles children and modirles.
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 And thei seiden, The Lord schal not se; and God of Jacob schal not vndurstonde.
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Ye vnwise men in the puple, vndirstonde; and, ye foolis, lerne sum tyme.
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Schal not he here, that plauntide the eere; ethere biholdith not he, that made the iye?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Schal not he repreue, that chastisith folkis; which techith man kunnyng?
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 The Lord knowith the thouytis of men; that tho ben veyne.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Blessid is the man, whom thou, Lord, hast lerned; and hast tauyt him of thi lawe.
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 That thou aswage hym fro yuele daies; til a diche be diggid to the synner.
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 For the Lord schal not putte awei his puple; and he schal not forsake his eritage.
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 Til riytfulnesse be turned in to dom; and who ben niy it, alle that ben of riytful herte.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Who schal rise with me ayens mysdoeris; ether who schal stonde with me ayens hem that worchen wickidnesse?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 No but for the Lord helpide me; almest my soule hadde dwellid in helle.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 If Y seide, My foot was stirid; Lord, thi merci helpide me.
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 Aftir the multitude of my sorewis in myn herte; thi coumfortis maden glad my soule.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Whether the seete of wickidnesse cleueth to thee; that makist trauel in comaundement?
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 Thei schulen take ayens the soule of a iust man; and thei schulen condempne innocent blood.
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 And the Lord was maad to me in to refuyt; and my God was maad in to the help of myn hope.
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 And he schal yelde to hem the wickidnesse of hem; and in the malice of hem he schal lese hem, oure Lord God schal lese hem.
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
