Psalms 77
1 `To the ouercomere on Yditum, `the salm of Asaph. With my vois Y criede to the Lord; with my vois to God, and he yaf tent to me.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In the dai of my tribulacioun Y souyte God with myn hondis; in the nyyt `to fore hym, and Y am not disseyued. Mi soule forsook to be coumfortid;
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Y was myndeful of God, and Y delitide, and Y was exercisid; and my spirit failide.
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Myn iyen bifore took wakyngis; Y was disturblid, and Y spak not.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I thouyte elde daies; and Y hadde in mynde euerlastinge yeeris.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 And Y thouyte in the nyyt with myn herte; and Y was exercisid, and Y clensid my spirit.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Whether God schal caste awei with outen ende; ether schal he not lei to, that he be more plesid yit?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Ethir schal he kitte awei his merci into the ende; fro generacioun in to generacioun?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Ethir schal God foryete to do mercy; ethir schal he withholde his mercies in his ire?
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 And Y seide, Now Y bigan; this is the chaunging of the riythond of `the hiye God.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I hadde mynde on the werkis of the Lord; for Y schal haue mynde fro the bigynnyng of thi merueilis.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 And Y schal thenke in alle thi werkis; and Y schal be occupied in thi fyndyngis.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 God, thi weie was in the hooli; what God is greet as oure God?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 thou art God, that doist merueilis. Thou madist thi vertu knowun among puplis;
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 thou ayenbouytist in thi arm thi puple, the sones of Jacob and of Joseph.
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 God, watris sien thee, watris sien thee, and dredden; and depthis of watris weren disturblid.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 The multitude of the soun of watris; cloudis yauen vois.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 For whi thin arewis passen; the vois of thi thundir was in a wheel. Thi liytnyngis schyneden to the world; the erthe was moued, and tremblid.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Thi weie in the see, and thi pathis in many watris; and thi steppis schulen not be knowun.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Thou leddist forth thi puple as scheep; in the hond of Moyses and of Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
