Psalms 147
1 Alleluya. Herie ye the Lord, for the salm is good; heriyng be myrie, and fair to oure God.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 The Lord schal bilde Jerusalem; and schal gadere togidere the scateryngis of Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Which Lord makith hool men contrit in herte; and byndith togidere the sorewes of hem.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Which noumbrith the multitude of sterris; and clepith names to alle tho.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Oure Lord is greet, and his vertu is greet; and of his wisdom is no noumbre.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 The Lord takith vp mylde men; forsothe he makith low synneris `til to the erthe.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Bifore synge ye to the Lord in knoulechyng; seye ye salm to oure God in an harpe.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Which hilith heuene with cloudis; and makith redi reyn to the erthe. Which bryngith forth hei in hillis; and eerbe to the seruice of men.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Which yyueth mete to her werk beestis; and to the briddys of crowis clepinge hym.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 He schal not haue wille in the strengthe of an hors; nether it schal be wel plesaunt to hym in the leggis of a man.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 It is wel plesaunt to the Lord on men that dreden hym; and in hem that hopen on his mercy.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Jerusalem, herie thou the Lord; Syon, herie thou thi God.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 For he hath coumfortid the lockis of thi yatis; he hath blessid thi sones in thee.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Which hath set thi coostis pees; and fillith thee with the fatnesse of wheete.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Which sendith out his speche to the erthe; his word renneth swiftli.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Which yyueth snow as wolle; spredith abrood a cloude as aische.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 He sendith his cristal as mussels; who schal suffre bifore the face of his cooldnesse?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 He schal sende out his word, and schal melte tho; his spirit schal blowe, and watris schulen flowe.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Which tellith his word to Jacob; and hise riytfulnessis and domes to Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 He dide not so to ech nacioun; and he schewide not hise domes to hem.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
