Psalms 142

1 The lernyng of Dauid; `his preier, `whanne he was in the denne. With my vois Y criede to the Lord; with my vois Y preiede hertli to the Lord.

Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

2 I schede out my preier in his siyt; and Y pronounce my tribulacioun bifor him.

Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

3 While my spirit failith of me; and thou hast knowe my pathis. In this weie in which Y yede; proude men hidden a snare to me.

Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

4 I bihelde to the riyt side, and Y siy; and noon was that knew me. Fliyt perischide fro me; and noon is that sekith my soule.

Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5 Lord, Y criede to thee, Y seide, Thou art myn hope; my part in the lond of lyueris.

Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

6 Yyue thou tent to my biseching; for Y am maad low ful greetli. Delyuere thou me fro hem that pursuen me; for thei ben coumfortid on me.

Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

7 Lede my soule out of keping to knouleche to thi name; iust men abiden me, til thou yelde to me.

Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.