Psalms 141
1 `The salm `of Dauith. Lord, Y criede to thee, here thou me; yyue thou tent to my vois, whanne Y schal crye to thee.
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 Mi preier be dressid as encense in thi siyt; the reisyng of myn hondis be as the euentid sacrifice.
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 Lord, sette thou a keping to my mouth; and a dore of stonding aboute to my lippis.
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 Bowe thou not myn herte in to wordis of malice; to excuse excusingis in synne. With men worchinge wickidnesse; and Y schal not comyne with the chosun men of hem.
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 A iust man schal repreue me in mersi, and schal blame me; but the oile of a synner make not fat myn heed. For whi and yit my preier is in the wel plesaunt thingis of hem;
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 for the domesmen of hem ioyned to the stoon weren sopun vp. Here thei my wordis,
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7 for tho weren myyti. As fatnesse is brokun out on the erthe; oure bonys ben scatered niy helle. Lord, Lord, (Sheol h7585)
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)
8 for myn iyen ben to thee, Y hopide in thee; take thou not awei my soule.
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Kepe thou me fro the snare which thei ordeyneden to me; and fro the sclaundris of hem that worchen wickidnesse. Synneris schulen falle in the nett therof;
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 Y am aloone til Y passe.
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
