Proverbs 8
1 Whether wisdom crieth not ofte; and prudence yyueth his vois?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 In souereyneste and hiy coppis, aboue the weie, in the myddis of pathis,
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 and it stondith bisidis the yate of the citee, in thilke closyngis, and spekith, and seith, A!
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 ye men, Y crie ofte to you; and my vois is to the sones of men.
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Litle children, vndirstonde ye wisdom; and ye vnwise men, `perseyue wisdom.
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Here ye, for Y schal speke of grete thingis; and my lippis schulen be openyd, to preche riytful thingis.
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 My throte schal bithenke treuthe; and my lippis schulen curse a wickid man.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 My wordis ben iust; no schrewid thing, nether weiward is in tho.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 `My wordis ben riytful to hem that vndurstonden; and ben euene to hem that fynden kunnyng.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Take ye my chastisyng, and not money; chese ye teching more than tresour.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 For wisdom is betere than alle richessis moost preciouse; and al desirable thing mai not be comparisound therto.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 Y, wisdom, dwelle in counsel; and Y am among lernyd thouytis.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 The drede of the Lord hatith yuel; Y curse boost, and pride, and a schrewid weie, and a double tungid mouth.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Counseil is myn, and equyte `is myn; prudence is myn, and strengthe `is myn.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Kyngis regnen bi me; and the makeris of lawis demen iust thingis bi me.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Princis comaunden bi me; and myyti men demen riytfulnesse bi me.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 I loue hem that louen me; and thei that waken eerli to me, schulen fynde me.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 With me ben rychessis, and glorie; souereyn richessis, and riytfulnesse.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 My fruyt is betere than gold, and precyouse stoon; and my seedis ben betere than chosun siluer.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 Y go in the weies of riytfulnesse, in the myddis of pathis of doom;
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 that Y make riche hem that louen me, and that Y fille her tresouris.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 The Lord weldide me in the bigynnyng of hise weies; bifore that he made ony thing, at the bigynnyng.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 Fro with out bigynnyng Y was ordeined; and fro elde tymes, bifor that the erthe was maad.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 Depthis of watris weren not yit; and Y was conseyued thanne. The wellis of watris hadden not brokun out yit,
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 and hillis stoden not togidere yit bi sad heuynesse; bifor litil hillis Y was born.
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 Yit he hadde not maad erthe; and floodis, and the herris of the world.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 Whanne he made redi heuenes, Y was present; whanne he cumpasside the depthis of watris bi certeyn lawe and cumpas.
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 Whanne he made stidfast the eir aboue; and weiede the wellis of watris.
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 Whanne he cumpasside to the see his marke; and settide lawe to watris, that tho schulden not passe her coostis. Whanne he peiside the foundementis of erthe;
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 Y was making alle thingis with him. And Y delitide bi alle daies, and pleiede bifore hym in al tyme,
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 and Y pleiede in the world; and my delices ben to be with the sones of men.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Now therfor, sones, here ye me; blessid ben thei that kepen my weies.
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Here ye teching, and be ye wise men; and nile ye caste it awei.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Blessid is the man that herith me, and that wakith at my yatis al dai; and kepith at the postis of my dore.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 He that fyndith me, schal fynde lijf; and schal drawe helthe of the Lord.
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 But he that synneth ayens me, schal hurte his soule; alle that haten me, louen deeth.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
