Proverbs 6
1 Mi sone, if thou hast bihiyt for thi freend; thou hast fastned thin hoond at a straunger.
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 Thou art boundun bi the wordis of thi mouth; and thou art takun with thin owne wordis.
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Therfor, my sone, do thou that that Y seie, and delyuere thi silf; for thou hast fallun in to the hond of thi neiybore. Renne thou aboute, haste thou, reise thi freend;
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 yyue thou not sleep to thin iyen, nether thin iyeliddis nappe.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Be thou rauyschid as a doo fro the hond; and as a bridde fro aspiyngis of the foulere.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 O! thou slowe man, go to the `amte, ether pissemyre; and biholde thou hise weies, and lerne thou wisdom.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Which whanne he hath no duyk, nethir comaundour, nether prince;
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 makith redi in somer mete to hym silf, and gaderith togidere in heruest that, that he schal ete.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Hou long schalt thou, slow man, slepe? whanne schalt thou rise fro thi sleep?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 A litil thou schalt slepe, a litil thou schalt nappe; a litil thou schalt ioyne togidere thin hondis, that thou slepe.
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 And nedynesse, as a weigoere, schal come to thee; and pouert, as an armed man. Forsothe if thou art not slow, thi ripe corn schal come as a welle; and nedynesse schal fle fer fro thee.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 A man apostata, a man vnprofitable, he goith with a weiward mouth;
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 he bekeneth with iyen, he trampith with the foot, he spekith with the fyngur,
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 bi schrewid herte he ymagyneth yuel, and in al tyme he sowith dissenciouns.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 His perdicioun schal come to hym anoon, and he schal be brokun sodeynli; and he schal no more haue medecyn.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Sixe thingis ben, whyche the Lord hatith; and hise soule cursith the seuenthe thing.
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Hiye iyen, a tunge liere, hondis schedinge out innocent blood,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 an herte ymagynynge worste thouytis, feet swifte to renne in to yuel,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 a man bringynge forth lesingis, a fals witnesse; and him that sowith discordis among britheren.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Mi sone, kepe the comaundementis of thi fadir; and forsake not the lawe of thi modir.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Bynde thou tho continueli in thin herte; and cumpasse `to thi throte.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Whanne thou goist, go tho with thee; whanne thou slepist, kepe tho thee; and thou wakynge speke with tho.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 For the comaundement of God is a lanterne, and the lawe is liyt, and the blamyng of techyng is the weie of lijf;
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 `that the comaundementis kepe thee fro an yuel womman, and fro a flaterynge tunge of a straunge womman.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Thin herte coueite not the fairnesse of hir; nether be thou takun bi the signes of hir.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 For the prijs of an hoore is vnnethe of o loof; but a womman takith the preciouse soule of a man.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Whether a man mai hide fier in his bosum, that hise clothis brenne not;
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 ethir go on colis, and hise feet be not brent?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 So he that entrith to the wijf of his neiybore; schal not be cleene, whanne he hath touchid hir.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 It is not greet synne, whanne a man stelith; for he stelith to fille an hungri soule.
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 And he takun schal yelde the seuenthe fold; and he schal yyue al the catel of his hous, and schal delyuere hym silf.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 But he that is avouter; schal leese his soule, for the pouert of herte.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 He gaderith filthe, and sclaundrith to hym silf; and his schenschip schal not be don awei.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 For the feruent loue and strong veniaunce of the man schal not spare in the dai of veniaunce,
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 nether schal assente to the preieris of ony; nether schal take ful many yiftis for raunsum.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
