Proverbs 24
1 Sue thou not yuele men, desire thou not to be with hem.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 For the soule of hem bithenkith raueyns, and her lippis speken fraudis.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 An hous schal be bildid bi wisdom, and schal be maad strong bi prudence.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Celeris schulen be fillid in teching, al riches preciouse and ful fair.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 A wijs man is strong, and a lerned man is stalworth and miyti.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 For whi batel is bigunnun with ordenaunce, and helthe schal be, where many counsels ben.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Wisdom is hiy to a fool; in the yate he schal not opene his mouth.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 He that thenkith to do yuels, schal be clepid a fool.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 The thouyte of a fool is synne; and a bacbitere is abhomynacioun of men.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 If thou that hast slide, dispeirist in the dai of angwisch, thi strengthe schal be maad lesse.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Delyuere thou hem, that ben led to deth; and ceesse thou not to delyuere hem, that ben drawun to deth.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 If thou seist, Strengthis suffisen not; he that is biholdere of the herte, vndirstondith, and no thing disseyueth the kepere of thi soule, and he schal yelde to a man bi hise werkis.
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Mi sone, ete thou hony, for it is good; and an honycomb ful swete to thi throte.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 `So and the techyng of wisdom is good to thi soule; and whanne thou hast founde it, thou schalt haue hope in the laste thingis, and thin hope schal not perische.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Aspie thou not, and seke not wickidnesse in the hous of a iust man, nether waste thou his reste.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 For a iust man schal falle seuene sithis in the dai, and schal rise ayen; but wickid men schulen falle in to yuele.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Whanne thin enemye fallith, haue thou not ioye; and thin herte haue not ful out ioiyng in his fal;
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 lest perauenture the Lord se, and it displese hym, and he take awei his ire fro hym.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Stryue thou not with `the worste men, nether sue thou wickid men.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 For whi yuele men han not hope of thingis to comynge, and the lanterne of wickid men schal be quenchid.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 My sone, drede thou God, and the kyng; and be thou not medlid with bacbiteris.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 For her perdicioun schal rise togidere sudenli, and who knowith the fal of euer either?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Also these thingis that suen ben to wise men. It is not good to knowe a persoone in doom.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Puplis schulen curse hem, that seien to a wickid man, Thou art iust; and lynagis schulen holde hem abhomynable.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Thei that repreuen iustli synners, schulen be preisid; and blessing schal come on hem.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 He that answerith riytful wordis, schal kisse lippis.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Make redi thi werk with outforth, and worche thi feelde dilygentli, that thou bilde thin hous aftirward.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Be thou not a witnesse with out resonable cause ayens thi neiybore; nether flatere thou ony man with thi lippis.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Seie thou not, As he dide to me, so Y schal do to him, and Y schal yelde to ech man aftir his werk.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 I passide bi the feeld of a slow man, and bi the vyner of a fonned man; and, lo!
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 nettlis hadden fillid al, thornes hadden hilid the hiyere part therof, and the wal of stoonys with out morter was distried.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 And whanne Y hadde seyn this thing, Y settide in myn herte, and bi ensaumple Y lernyde techyng.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Hou longe slepist thou, slow man? whanne schalt thou ryse fro sleep? Sotheli thou schalt slepe a litil, thou schalt nappe a litil, thou schalt ioyne togidere the hondis a litil, to take reste;
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 and thi nedynesse as a currour schal come to thee, and thi beggerie as an armed man.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
