Proverbs 19
1 Betere is a pore man, that goith in his simplenesse, than a riche man bitynge hise lippis, and vnwijs.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Where is not kunnyng of the soule, is not good; and he that is hasti, in feet hirtith.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 The foli of a man disseyueth hise steppis; and he brenneth in his soule ayens God.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Richessis encreessen ful many freendis; forsothe also thei ben departid fro a pore man, whiche he hadde.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A fals witnesse schal not be vnpunyschid; and he that spekith leesingis, schal not ascape.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Many men onouren the persoone of a myyti man; and ben frendis of hym that deelith yiftis.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 The britheren of a pore man haten hym; ferthermore and the freendis yeden awei fer fro hym. He that sueth wordis oonli, schal haue no thing;
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 but he that holdith stabli the mynde, loueth his soule, and the kepere of prudence schal fynde goodis.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A fals witnesse schal not be vnpunyschid; and he that spekith leesyngis, schal perische.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Delices bicomen not a fool; nether `it bicometh a seruaunt to be lord of princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 The teching of a man is knowun bi pacience; and his glorie is to passe ouere wickid thingis.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 As the gnasting of a lioun, so and the ire of the king; and as deewe on eerbe, so and the gladnesse of the kyng.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 The sorewe of the fadir is a fonned sone; and roofes droppynge contynueli is a womman ful of chiding.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 Housis and richessis ben youun of fadir and modir; but a prudent wijf is youun propirli of the Lord.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Slouth bringith in sleep; and a negligent soule schal haue hungur.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 He that kepith the comaundement of God, kepith his soule; but he that chargith not his weie, schal be slayn.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 He that hath mercy on a pore man, leeneth to the Lord; and he schal yelde his while to hym.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Teche thi sone, and dispeire thou not; but sette thou not thi soule to the sleyng of hym.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Forsothe he that is vnpacient, schal suffre harm; and whanne he hath rauyschid, he schal leie to anothir thing.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Here thou counsel, and take thou doctryn; that thou be wijs in thi laste thingis.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Many thouytis ben in the herte of a man; but the wille of the Lord schal dwelle.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 A nedi man is merciful; and betere is a pore iust man, than a man liere.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 The drede of the Lord ledith to lijf `of blis; and he `that dredith God schal dwelle in plentee, with outen visityng `of the worste.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 A slow man hidith his hond vndur the armpit; and putteth it not to his mouth.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Whanne a man ful of pestilence is betun, a fool schal be wisere. If thou blamist a wijs man, he schal vndurstonde techyng.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 He that turmentith the fadir, and fleeth fro the modir, schal be ful of yuel fame, and schal be cursid.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Sone, ceesse thou not to here techyng; and knowe thou the wordis of kunnyng.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 A wickid witnesse scorneth doom; and the mouth of vnpitouse men deuourith wickidnesse.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Domes ben maad redi to scorneris; and hameris smytynge ben maad redi to the bodies of foolis.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
