Proverbs 12
1 He that loueth chastisyng, loueth kunnyng; but he that hatith blamyngis, is vnwijs.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 He that is good, schal drawe to hym silf grace of the Lord; but he that tristith in hise thouytis, doith wickidli.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 A man schal not be maad strong by wyckidnesse; and the root of iust men schal not be moued.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 A diligent womman is a coroun to hir hosebond; and rot is in the boonys of that womman, that doith thingis worthi of confusioun.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 The thouytis of iust men ben domes; and the counselis of wickid men ben gileful.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 The wordis of wickid men setten tresoun to blood; the mouth of iust men schal delyuere hem.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Turne thou wickid men, and thei schulen not be; but the housis of iust men schulen dwelle perfitli.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 A man schal be knowun bi his teching; but he that is veyn and hertles, schal be open to dispising.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Betere is a pore man, and sufficient to him silf, than a gloriouse man, and nedi of breed.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 A iust man knowith the soulis of hise werk beestis; but the entrailis of wickid men ben cruel.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 He that worchith his lond, schal be fillid with looues; but he that sueth idilnesse, is moost fool. He that is swete, lyueth in temperaunces; and in hise monestyngis he forsakith dispisyngis.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 The desir of a wickid man is the memorial of worste thingis; but the roote of iust men schal encreesse.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 For the synnes of lippis `falling doun neiyeth to an yuel man; but a iust man schal scape fro angwisch.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 Of the fruyt of his mouth ech man schal be fillid with goodis; and bi the werkis of hise hondis it schal be yoldun to him.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 The weie of a fool is riytful in hise iyen; but he that is wijs, herith counsels.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 A fool schewith anoon his ire; but he that dissymelith wrongis, is wijs.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 He that spekith that, that he knowith, is a iuge of riytfulnesse; but he that lieth, is a gileful witnesse.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 A man is that bihetith, and he is prickid as with the swerd of conscience; but the tunge of wise men is helthe.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 The lippe of treuthe schal be stidfast with outen ende; but he that is a sudeyn witnesse, makith redi the tunge of leesyng.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Gile is in the herte of hem that thenken yuels; but ioye sueth hem, that maken counsels of pees.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 What euere bifallith to a iust man, it schal not make hym sori; but wickid men schulen be fillid with yuel.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 False lippis is abhominacioun to the Lord; but thei that don feithfuli, plesen him.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 A fel man hilith kunnyng; and the herte of vnwise men stirith foli.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 The hond of stronge men schal haue lordschip; but the hond that is slow, schal serue to tributis.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Morenynge in the herte of a iust man schal make hym meke; and he schal be maad glad bi a good word.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 He that dispisith harm for a frend, is a iust man; but the weie of wickid men schal disseyue hem.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 A gileful man schal not fynde wynnyng; and the substaunce of man schal be the prijs of gold.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 Lijf is in the path of riytfulnesse; but the wrong weie leedith to deeth.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
