Proverbs 1
1 The parablis of Salomon, the sone of Dauid, king of Israel;
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 to kunne wisdom and kunnyng;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 to vndurstonde the wordis of prudence; and to take the lernyng of teching; to take riytfulnesse, and dom, and equyte;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 that felnesse be youun to litle children, and kunnyng, and vndurstonding to a yong wexynge man.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 A wise man heringe schal be wisere; and a man vndurstondinge schal holde gouernails.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 He schal perseyue a parable, and expownyng; the wordis of wise men, and the derk figuratif spechis of hem.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The drede of the Lord is the bigynning of wisdom; foolis dispisen wisdom and teching.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 My sone, here thou the teching of thi fadir, and forsake thou not the lawe of thi modir;
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 that grace be addid, ethir encreessid, to thin heed, and a bie to thi necke.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Mi sone, if synneris flateren thee, assente thou not to hem.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If thei seien, Come thou with vs, sette we aspies to blood, hide we snaris of disseitis ayens an innocent without cause;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 swolowe we him, as helle swolowith a man lyuynge; and al hool, as goynge doun in to a lake; we schulen fynde al preciouse catel, (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 we schulen fille oure housis with spuylis; sende thou lot with vs,
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 o purs be of vs alle;
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 my sone, go thou not with hem; forbede thi foot fro the pathis of hem.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For the feet of hem rennen to yuel; and thei hasten to schede out blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 But a net is leid in veyn bifore the iyen of briddis, that han wengis.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Also `thilke wickid disseyueris setten aspies ayens her owne blood; and maken redi fraudis ayens her soulis.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So the pathis of ech auerouse man rauyschen the soulis of hem that welden.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom prechith with outforth; in stretis it yyueth his vois.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 It crieth ofte in the heed of cumpenyes; in the leeues of yatis of the citee it bringith forth hise wordis,
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 and seith, Hou long, ye litle men in wit, louen yong childhod, and foolis schulen coueyte tho thingis, that ben harmful to hem silf, and vnprudent men schulen hate kunnyng?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Be ye conuertid at my repreuyng; lo, Y schal profre forth to you my spirit, and Y schal schewe my wordis.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 For Y clepide, and ye forsoken; Y helde forth myn hond, and noon was that bihelde.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Ye dispisiden al my councel; and chargiden not my blamyngis.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 And Y schal leiye in youre perisching; and Y schal scorne you, whanne that, that ye dreden, cometh to you.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Whanne sodeyne wretchidnesse fallith in, and perisching bifallith as tempest; whanne tribulacioun and angwisch cometh on you.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Thanne thei schulen clepe me, and Y schal not here; thei schulen rise eerli, and thei schulen not fynde me.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 For thei hatiden teching, and thei token not the drede of the Lord,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 nether assentiden to my councel, and depraueden al myn amendyng.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Therfor thei schulen ete the fruytis of her weie; and thei schulen be fillid with her counseils.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 The turnyng awei of litle men in wit schal sle hem; and the prosperite of foolis schal leese hem.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But he that herith me, schal reste with outen drede; and he schal vse abundaunce, whanne the drede of yuels is takun awei.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
