Mark 8
1 In tho daies eft, whanne myche puple was with Jhesu, and hadden not what thei schulden ete, whanne hise disciplis weren clepid togidir,
У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
2 he seide to hem, I haue reuth on the puple, for lo! now the thridde dai thei abiden me, and han not what to ete;
Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
3 and if Y leeue hem fastynge in to her hous, thei schulen faile in the weie; for summe of hem camen fro fer.
И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
4 And hise disciplis answerden to hym, Wherof schal a man mowe fille hem with looues here in wildirnesse?
И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
5 And he axide hem, Hou many looues han ye?
И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6 Whiche seiden, Seuene. And he comaundide the puple to sitte doun on the erthe. And he took the seuene looues, and dide thankyngis, and brak, and yaf to hise disciplis, that thei schulden sette forth. And thei settiden forth to the puple.
И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
7 And thei hadden a few smale fischis; and he blesside hem, and comaundide, that thei weren sette forth.
И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
8 And thei eten, and weren fulfillid; and thei token vp that that lefte of relifs, seuene lepis.
И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9 And thei that eeten, weren as foure thousynde of men; and he lefte hem.
А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
10 And anoon he wente vp in to a boot, with hise disciplis, and cam in to the coostis of Dalmamytha.
И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
11 And the Farisees wenten out, and bigunnen to dispuyte with hym, and axiden a tokne of hym fro heuene, and temptiden hym.
И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
12 And he sorewynge `with ynne in spirit, seide, What sekith this generacioun a tokne? Treuli Y seie to you, a tokene schal not be youun to this generacioun.
И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
13 And he lefte hem, and wente vp eftsoone in to a boot, and wente ouer the see.
И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
14 And thei foryaten to take breed, and thei hadden not with hem but o loof in the boot.
И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
15 And he comaundide hem, and seide, Se ye, and `be war of the sowre dowy of Farisees, and of the sowrdowy of Eroude.
И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
16 And thei thouyten, and seiden oon to anothir, For we han not looues.
И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
17 And whanne this thing was knowun, Jhesus seide to hem, What thenken ye, for ye han not looues? Yit ye knowun not, ne vndurstonden; yit ye han youre herte blyndid.
И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
18 Ye hauynge iyen, seen not, and ye hauynge eeris, heren not; nethir ye han mynde,
Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
19 whanne Y brak fyue looues among fyue thousynde, and hou many cofynes ful of brokun meete `ye tokun vp? Thei seien to hym, Twelue.
Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
20 Whanne also seuene looues among foure thousynde of men, hou many lepis of brokun mete tokun ye vp?
А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21 And thei seien to hym, Seuene. And he seide to hem, Hou vndurstonden ye not yit?
И рече им: Како не разумете?
22 And thei camen to Bethsaida, and thei bryngen to hym a blynde man, and thei preieden hym, that he schulde touche hym.
И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
23 And whanne he hadde take the blynde mannus hoond, he ledde hym out of the street, and spete in to hise iyen, and sette hise hoondis on hym; and he axide hym, if he saye ony thing.
И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
24 And he bihelde, and seide, Y se men as trees walkynge.
И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
25 Aftirward eftsoones he sette hise hondis on hise iyen, and he bigan to see, and he was restorid, so that he saiy cleerli alle thingis.
И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
26 And he sente hym in to his hous, and seide, Go in to thin hous; and if thou goist in to the streete, seie to no man.
И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
27 And Jhesus entride and hise disciplis in to the castels of Cesarye of Philip. And in the weie he axide hise disciplis, and seide to hem, Whom seien men that Y am?
И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
28 Whiche answeriden to hym, and seiden, Summen seien, Joon Baptist; other seien, Heli; and other seien, as oon of the prophetis.
А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
29 Thanne he seith to hem, But whom seien ye that Y am? Petre answeride, and seide to hym, Thou art Crist.
А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
30 And he chargide hem, that thei schulden not seie of hym to ony man.
И запрети им да никоме не казују за Њега.
31 And he bigan to teche hem, that it bihoueth mannus sone to suffre many thingis, and to be repreued of the elder men, and of the hiyest prestis, and the scribis, and to be slayn, and aftir thre dayes, to rise ayen.
И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
32 And he spak pleynli the word. And Peter took hym, and bigan to blame hym, and seide, Lord, be thou merciful to thee, for this schal not be.
И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
33 And he turnede, and saiy hise disciplis, and manasside Petir, and seide, Go after me, Satanas; for thou sauerist not tho thingis that ben of God, but tho thingis that ben of men.
А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
34 And whanne the puple was clepid togidere, with hise disciplis, he seide to hem, If ony man wole come after me, denye he hym silf, and take his cros, and sue he me.
И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35 For he that wole make saaf his lijf, schal leese it; and he that leesith his lijf for me, and for the gospel, schal make it saaf.
Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
36 For what profitith it to a man, if he wynne al the world, and do peiryng to his soule?
Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
37 or what chaunging schal a man yyue for his soule?
Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38 But who that knoulechith me and my wordis in this generacioun avowtresse and synful, also mannus sone schal knouleche him, whanne he schal come in the glorie of his fadir, with his aungels.
Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
