Mark 12
1 And Jhesus bigan to speke to hem in parablis. A man plauntide a vynyerd, and sette an hegge aboute it, and dalf a lake, and bildide a toure, and hiryde it to tilieris, and wente forth in pilgrimage.
И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
2 And he sente to the erthe tilieris in tyme a seruaunt, to resseyue of the erthe tilieris of the fruyt of the vynyerd.
И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
3 And thei token hym, and beeten, and leften hym voide.
А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
4 And eftsoone he sente to hem anothir seruaunt, and thei woundiden hym in the heed, and turmentiden hym.
И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
5 And eftsoone he sente another, and thei slowen hym, and othir mo, betynge summe, and sleynge othere.
И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
6 But yit he hadde a moost derworth sone, and he sente hym last to hem, and seide, Perauenture thei schulen drede my sone.
Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
7 But the erthetilieris seiden togidere, This is the eire; come ye, sle we hym, and the eritage schal be ourun.
А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
8 And thei tokun hym, and killiden, and castiden out without the vynyerd.
И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
9 Thanne what schal the lord of the vynyerd do? He schal come, and lese the tilieris, and yyue the vynyerd to othere.
Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
10 Whether ye han not red this scripture, The stoon which the bilderis han disspisid, this is maad in to the heed of the corner?
Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
11 This thing is doon of the Lord, and is wondirful in oure iyen.
То би од Господа и дивно је у нашим очима?
12 And thei souyten to holde hym, and thei dredden the puple; for thei knewen that to hem he seide this parable; and thei leften hym,
И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
13 and thei wenten awei. And thei senten to hym summe of the Farisees and Erodians, to take hym in word.
И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
14 Whiche camen, and seien to hym, Maistir, we witen that thou art sothfast, and reckist not of ony man; for nethir thou biholdist in to the face of man, but thou techist the weie of God in treuthe. Is it leeueful that tribute be youun to the emperoure, or we schulen not yyue?
А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
15 Which witynge her pryuei falsnesse, seide to hem, What tempten ye me? brynge ye to me a peny, that Y se.
А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
16 And thei brouyten to hym. And he seide to hem, Whos is this ymage, and the writyng? Thei seien to him, The emperouris.
А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
17 And Jhesus answeride and seide to hem, Thanne yelde ye to the emperour tho thingis that ben of the emperours; and to God tho thingis that ben of God.
И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
18 And thei wondriden of hym. And Saduces, that seien that ther is no ressurreccioun, camen to hym, and axeden hym,
И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
19 and seiden, Maister, Moyses wroot to vs, that if the brother of a man were deed, and lefte his wijf, and haue no sones, his brother take his wijf, and reise vp seed to his brother.
Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
20 Thanne seuene britheren ther weren; and the firste took a wijf, and diede, and lefte no seed.
Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
21 And the secounde took hir, and he diede, and nether this lefte seed.
И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22 And the thridde also. And in lijk manere the seuene token hir, and leften not seed. And the womman the laste of alle `is deed.
И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
23 Thanne in the resurreccioun, whanne thei schulen rise ayen, whos wijf of these schal sche be? for seuene hadden hir to wijf.
О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
24 And Jhesus answeride, and seide to hem, Whether ye erren not therfor, that ye knowe not scripturis, nethir the vertu of God?
И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
25 For whanne thei schulen rise ayen fro deeth, nether thei schulen wedde, nethir schulen be weddid, but thei schulen be as aungels of God in heuenes.
Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
26 And of deed men, that thei risen ayen, han ye not red in the book of Moises, on the buysch, hou God spak to hym, and seide, Y am God of Abraham, and God of Isaac, and God of Jacob?
А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
27 He is not God of deed men, but of lyuynge men; therfor ye erren myche.
Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
28 And oon of the scribis, that hadde herde hem dispuytynge togidir, cam nyy, and saiy that Jhesus had wel answeride hem, and axide hym, which was the firste maundement of alle.
И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
29 And Jhesus answeride to him, that the firste maundement of alle is, Here thou, Israel, thi Lord God is o God;
А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
30 and thou schalt loue thi Lord God of al thin herte, and of al thi soule, and of al thi mynde, and of al thi myyt.
И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
31 This is the firste maundement. And the secounde is lijk to this, Thou schalt loue thi neiybore as thi silf. Ther is noon other maundement gretter than these.
И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
32 And the scribe seide to hym, Maister, in treuthe thou hast wel seid; for o God is, and ther is noon other, outakun hym;
И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
33 that he be loued of al the herte, and of al the mynde, and of al the vndurstondynge, and of al the soule, and of al strengthe, and to loue the neiybore as hym silf, is gretter than alle brent offryngis and sacrifices.
И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
34 And Jhesus seynge that he hadde answerid wiseli, seide to hym, Thou art not fer fro the kyngdom of God.
А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
35 And thanne no man durste axe hym no more ony thing. And Jhesus answeride and seide, techynge in the temple, Hou seien scribis, that Crist is the sone of Dauid?
И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36 For Dauid hym silf seide in the Hooli Goost, the Lord seide to my lord, Sitte on my riythalf, til Y putte thin enemyes the stool of thi feet.
Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
37 Thanne Dauid hym silf clepith him lord, hou thanne is he his sone? And myche puple gladli herde hym.
Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
38 And he seide to hem in his techyng, Be ye war of scribis, that wolen wandre in stolis,
И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
39 and be salutid in chepyng, and sitte in synagogis in the firste chaieris, and the firste sittyng placis in soperis;
И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
40 whiche deuouren the housis of widewis vndur colour of long preier; thei schulen take the longer doom.
Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
41 And Jhesus sittynge ayens the tresorie, bihelde hou the puple castide monei in to the tresorie; and many riche men castiden many thingis.
И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
42 But whanne a pore widewe was comun, sche keste two mynutis, that is, a ferthing.
И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
43 And he clepide togidere hise disciplis, and seide to hem, Treuli Y seie to you, that this pore widewe keste more thanne alle, that kesten in to the tresorie.
И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
44 For alle kesten of that thing that thei hadden plente of; but this of her pouert keste alle thingis that sche hadde, al hir lyuelode.
Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
