< John 11 >

1 And ther was a sijk man, Lazarus of Bethanye, of the castel of Marie and Martha, hise sistris.
Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2 And it was Marye, which anoyntide the Lord with oynement, and wipte hise feet with hir heeris, whos brother Lazarus was sijk.
(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3 Therfor hise sistris senten to hym, and seide, Lord, lo! he whom thou louest, is sijk.
Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4 And Jhesus herde, and seide to hem, This syknesse is not to the deth, but for the glorie of God, that mannus sone be glorified bi hym.
А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5 And Jhesus louyde Martha, and hir sistir Marie, and Lazarus.
А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6 Therfor whanne Jhesus herde, that he was sijk, thanne he dwellide in the same place twei daies.
А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7 And after these thingis he seide to hise disciplis, Go we eft in to Judee.
А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8 The disciplis seien to hym, Maister, now the Jewis souyten for to stoone thee, and eft goist thou thidir?
Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9 Jhesus answerde, Whether ther ben not twelue ouris of the dai? If ony man wandre in the dai, he hirtith not, for he seeth the liyt of this world.
Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10 But if he wandre in the niyt, he stomblith, for liyt is not in him.
А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11 He seith these thingis, and aftir these thingis he seith to hem, Lazarus, oure freend, slepith, but Y go to reise hym fro sleep.
Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12 Therfor hise disciplis seiden, Lord, if he slepith, he schal be saaf.
Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13 But Jhesus hadde seid of his deth; but thei gessiden, that he seide of slepyng of sleep.
А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14 Thanne therfor Jhesus seide to hem opynli, Lazarus is deed;
Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15 and Y haue ioye for you, that ye bileue, for Y was not there; but go we to hym.
И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16 Therfor Thomas, that is seid Didymus, seide to euen disciplis, Go we also, that we dien with hym.
Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17 And so Jhesus cam, and foond hym hauynge thanne foure daies in the graue.
А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18 And Bethany was bisidis Jerusalem, as it were fiftene furlongis.
(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19 And many of the Jewis camen to Mary and Martha, to coumforte hem of her brothir.
И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20 Therfor as Martha herde, that Jhesu cam, sche ran to hym; but Mary sat at home.
Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21 Therfor Martha seide to Jhesu, Lord, if thou haddist be here, my brother hadde not be deed.
Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22 But now Y woot, that what euere thingis thou schalt axe of God, God schal yyue to thee.
А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23 Jhesus seith to hir, Thi brother schal rise ayen.
Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24 Martha seith to hym, Y woot, that he schal rise ayen in the ayen risyng in the laste dai.
Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25 Jhesus seith to hir, Y am ayen risyng and lijf; he that bileueth in me, yhe, thouy he be deed, he schal lyue;
А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
26 and ech that lyueth, and bileueth in me, schal not die with outen ende. Bileuest thou this thing? (aiōn g165)
И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? (aiōn g165)
27 Sche seith to hym, Yhe, Lord, Y haue bileued, that thou art Crist, the sone of the lyuynge God, that hast come in to this world.
Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28 And whanne sche hadde seid this thing, sche wente, and clepide Marie, hir sistir, in silence, and seide, The maister cometh, and clepith thee.
И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29 Sche, as sche herd, aroos anoon, and cam to hym.
А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30 And Jhesus cam not yit `in to the castel, but he was yit in that place, where Martha hadde comun ayens hym.
Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31 Therfor the Jewis that weren with hir in the hous, and coumfortiden hir, whanne thei sayn Marie, that sche roos swithe, and wente out, thei sueden hir, and seiden, For sche goith to the graue, to wepe there.
А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32 But whanne Marie was comun where Jhesus was, sche seynge hym felde doun to his feet, and seide to hym, Lord, if thou haddist be here, my brother hadde not be deed.
А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33 And therfor whanne Jhesu saiy hir wepyng, and the Jewis wepynge that weren with hir, he `made noise in spirit, and troblide hym silf,
Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34 and seide, Where han ye leid hym? Thei seien to hym, Lord, come, and se.
И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35 And Jhesus wepte. Therfor the Jewis seiden,
Ударише сузе Исусу.
36 Lo! hou he louede hym.
Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37 And summe of hem seiden, Whethir this man that openyde the iyen of the borun blynde man, myyte not make that this schulde not die?
А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38 Therfor Jhesus eft makynge noise in hym silf, cam to the graue. And there was a denne, and a stoon was leid theronne.
А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39 And Jhesus seith, Take ye awey the stoon. Martha, the sistir of hym that was deed, seith to hym, Lord, he stynkith now, for he hath leye foure daies.
Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40 Jhesus seith to hir, Haue Y not seid to thee, that if thou bileuest, thou schalt se the glorie of God?
Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41 Therfor thei token awei the stoon. And Jhesus lifte vp hise iyen, and seide, Fadir, Y do thankyngis to thee, for thou hast herd me; and Y wiste,
Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42 that thou euermore herist me, but for the puple that stondith aboute, Y seide, that thei bileue, that thou hast sent me.
А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43 Whanne he hadde seid these thingis, he criede with a greet vois, Lazarus, come thou forth.
И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44 And anoon he that was deed, cam out, boundun the hondis and feet with boondis, and his face boundun with a sudarie. And Jhesus seith to hem, Vnbynde ye hym, and suffre ye hym to go forth.
И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45 Therfor many of the Jewis that camen to Marie and Martha, and seyn what thingis Jhesus dide, bileueden in hym.
Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46 But summe of hem wente to the Farisees, and seiden to hem, what thingis Jhesus `hadde don.
А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47 Therfor the bischopis and the Farisees gadriden a counsel ayens Jhesu, and seiden, What do we? for this man doith many myraclis.
Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48 If we leeue hym thus, alle men schulen bileue in hym; and Romayns schulen come, and schulen take our place and oure folk.
Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49 But oon of hem, Cayfas bi name, whanne he was bischop of that yeer, seide to hem,
А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50 Ye witen nothing, ne thenken, that it spedith to you, that o man die for the puple, and that al the folc perische not.
И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51 But he seide not this thing of hym silf, but whanne he was bischop of that yeer, he prophesiede, that Jhesu was to die for the folc,
А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52 and not oneli for the folc, but that he schulde gadere in to oon the sones of God that weren scaterid.
И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53 Therfor fro that day thei souyten for to sle hym.
Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54 Therfor Jhesus walkide not thanne opynli among the Jewis; but he wente in to a cuntre bisidis desert, in to a citee, that is seid Effren, and there he dwellide with hise disciplis.
А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55 And the pask of the Jewis was niy, and many of the cuntrey wenten vp to Jerusalem bifor the pask, to halewe hem silf.
А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56 Therfor thei souyten Jhesu, and spaken togidere, stondynge in the temple, What gessen ye, for he cometh not to the feeste day?
Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57 For the bischopis and Farisees hadden youun a maundement, that if ony man knowe where he is, that he schewe, that thei take hym.
А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.

< John 11 >