< Job 32 >
1 Forsothe these thre men leften of to answere Joob, for he semyde a iust man to hem.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 And Helyu, the sone of Barachel Buzites, of the kynrede of Ram, was wrooth, and hadde indignacioun; forsothe he was wrooth ayens Joob, for he seide hym silf to be iust bifor God.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Sotheli Helyu hadde indignacioun ayens the thre frendis of hym, for thei hadden not founde resonable answere, but oneli hadde condempned Joob.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Therfor Helyu abood Joob spekynge, for thei, that spaken, weren eldere men.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 But whanne he hadde seyn, that thre men myyten not answere, he was wrooth greetly.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 And Helyu, the sone of Barachel Buzites, answeride, and seyde, Y am yongere in tyme, sotheli ye ben eldere; therfor with heed holdun doun Y dredde to schewe to you my sentence.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 For Y hopide that lengere age schulde speke, and that the multitude of yeeris schulden teche wisdom.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 But as Y se, spirit is in men, and the enspiryng `ether reuelacioun, of Almyyti God yyueth vndurstondyng.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Men of long lijf ben not wise, and elde men vndurstonden not doom.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Therfor Y schal seie, Here ye me, and Y also schal schewe my kunnyng to you.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 For Y abood youre wordis, Y herde youre prudence, as long as ye dispuytiden in youre wordis.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 And as long as Y gesside you to seie ony thing, Y bihelde; but as Y se, `noon is of you, that may repreue Joob, and answere to hise wordis;
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 lest perauenture ye seien, We han founde wisdom; God, and not man, hath cast hym awei.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Joob spak no thing to me, and Y not bi youre wordis schal answere hym.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Thei dredden, and answeriden no more, and token awei speche fro hem silf.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Therfor for Y abood, and thei spaken not, thei stoden, and answeriden no more; also Y schal answere my part,
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 and Y schal schewe my kunnyng.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 For Y am ful of wordis, and the spirit of my wombe, `that is, mynde, constreyneth me.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Lo! my wombe is as must with out `spigot, ether a ventyng, that brekith newe vessels.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Y schal speke, and brethe ayen a litil; Y schal opene my lippis, and Y schal answere.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Y schal not take the persoone of man, and Y schal not make God euene to man.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 For Y woot not hou long Y schal abide, and if my Makere take me awei `after a litil tyme.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.